Heljda potiče iz Azije, a iako je zbog svoje hranljivosti u domenu kulinarstva priznata kao žitarica, njeno poreklo sugeriše na nešto potpuno suprotno. Prema botaničkim kategorijama, ona je zapravo zeljasto povrće, a u pojedinim spisima čak se ubraja u voće. Na stabljici ove biljke raste i do dve hiljade krupnih i mirisnih cvetova bele, crvene ili ružičaste boje. Zanimljivo je kako je heljda medonosna biljka, što znači da u njenoj blizini neretko možemo da uočimo košnice, pa pčele svojom oplodnjom povećavaju prinos. Med od heljde ima tamnu boju, a ukus je aromatičan. Postala je široko primenljiva namirnica u kuhinjama širom sveta, a nećemo pogrešiti ukoliko ocenimo da je najzastupljenija u Rusiji i Poljskoj. U ovim zemljama nezaobilazna je na gotovo svakoj trpezi, pa su tako mališanima sa istoka Evrope roditelji preneli naviku da svako jutro započinju tako što doručkuju kašu od ove namirnice, koja se kuva u mleku ili vodi, a može biti slatka ili slana. Takođe, Francuzi imaju specijalitet pod nazivom krepe, palačinke od heljdinog brašna.
ZRNO ILI CVET
Najzastupljeniji proizvod od biljke heljde jeste njeno brašno. Ono se dobija mlevenjem oljuštenog zrna, koje po izgledu podseća na pšenicu. Kao takvo, koristi se i kao dodatak drugim vrstama brašna. Ipak, zbog svog ukusa i hranljivih sastojaka, domaćice najčešće biraju da ga koriste bez prisustva drugih vrsta žitarica. Ono je tamne boje i nije glatke strukture kao belo brašno, a koristi se za pripremanje palente, hleba, različitih peciva, pita, palačinki, torti, kao i testa za rezance. Pored zrna, heljdini cvetovi takođe su našli svoju primenu i to u okvirima narodne medicine. Čaj od cveta leči bronhitis i ublažava kašalj, tako da ćete u pojedinim domaćinstvima uočiti kako njegovi članovi suše ovu biljku, ne bi li od nje napravili lekoviti napitak. Potrebno je istaći kako je heljda zdrava, organska namirnica, a poznato je kako potrošači sve veću pažnju poklanjaju zdravstvenoj ispravnosti proizvoda.
ŠTA SVE LEČI
Heljda je među običnim svetom poznata kao namirnica bez glutena, tako da je pogodna za osobe koje su na njega alergične. Zrno heljde najviše ima ugljenih hidrata, oko 73 procenta, proteini su zastupljeni u količini od približno 12 odsto, dok biljnih ulja ima između dva i tri odsto. Kada je reč o mineralnim materijama, brašno od heljde poseduje kalijum, fosfor i kalcijum. Sadrži i gotovo sve vitamine grupe B, kao i vitamin P, tačnije rutin, koji poboljšava otpornost krvnih sudova. Zbog svega spomenutog, heljda ima brojna lekovita dejstva. Ona smanjuje nivo šećera u organizmu, te je preporučljiva za dijabetičare. Poznato je i da umanjuje krvni pritisak i snižava holesterol. Na kraju, konzumiranje heljdinog brašna dobro je za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
Stana Katić - Holivudska glumica srpskog porekla otkrila je da joj je omiljeno jelo palenta. Zvezda serije Castle opisuje da specijaliteti prestižnih restorana u Los Anđelesu ne mogu da je zadovolje koliko doručak koji joj napravi baka iz Inđije. Tada je na stolu palenta i to ona braon boje, napravljena od heljdinog brašna.
GIBANICA SA HELJDINIM KORAMA
Sastojci:
500 g kora od heljdinog brašna,
1 kg President feta sira,
200 ml Dukat jogurta,
100 ml Dukat mleka,
3 belanca,
1 celo jaje,
ulje u spreju,
so po želji i malo sode bikarbone
Broj osoba: 4 Cena: 500 din
Priprema:
Kore od heljdinog brašna rasporedite u dve gomile. Svaku namažite sirom, i to tako što se na namazanu stranu dodaje nova, a postupak se ponavlja dok se ne potroše kore. Obe namazane grupe kora zavijte kao štrudlu i secite na tri centimetra debljine. Dobijene komade položite u pleh koji je isprskan uljem u spreju. Kada sve napravljene kore složite u pleh, malo ih pritisnite kako bi se spustile i raširile. Zatim u posebnoj posudi umutite jaja, dodajte preostali sir, jogurt, mleko, so i malo sode bikarbone. Kada sastojke dobro umutite, tom smesom prelijte kore i stavite da se peku u prethodno zagrejanu rernu, na 180 stepeni.
Piše: Stefan Tošović
