Dešava li vam se da nekada nešto zaboravite? Na primer, ušli ste u prodavnicu i ne možete da se setite šta ste hteli da kupite. Ne znate gde vam je telefon ili zaboravili ste da ponesete novčanik, ključeve.Pozovete drugaricu da joj nešto važno ispričate, ali u trenutku ne pada vam na pamet šta ste hteli da joj kažete. Zaboravili ste da prenesete kolegi važnu poruku, niste upamtili gde ste parkirali automobil, ime osobe koju ste nedavno upoznali, hotela gde ste odseli.Odete u drugu prostoriju da uzmete nešto, a onda ne možete da se setite šta je to, zaboravljate gde ste ostavili ključeve.
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
Zašto zaboravljamo?
Nije svako zaboravljanje znak da sa vašim pamćenjem i moždanim funkcijama nešto nije u redu. Postoje mnogi drugi razlozi zašto nečega ne možemo da se setimo. Savremeni čovek izložen je velikom broju informacija. Neke od njih preradimo i uskladištimo u dugoročnu memoriju, a druge ostanu u kratkoročnoj memoriji i brzo nestanu iz nje. Čak se i ne trudimo da zapamtimo neke informacije jer su nam lako dostupne i možemo brzo da ih pronađemo kada nam, na primer, zatrebaju brojevi telefona, adrese... Oslanjanje na tehniku dovodi do toga da neke podatke ne pokušavamo da zapamtimo, već ih samo kratkoročno koristimo.Po pravilu, zaboravljamo informacije koje nismo u poslednje vreme pominjali i obnavljali: imena drugova iz škole, podatke o nekim mestima koje smo posećivali i tako dalje. Ne treba se čuditi što smo takve informacije zaboravili: nismo ih obnavljali i zbog toga ne možemo da ih izvučeno iz memorije.
Normalno je da se ponešto i zaboravi. Svakoga dana stvaramo nova skladišta informacija, pa ona stara postaju nedostupna svesti. Naša memorija prostorno je organizovana i granice u tom prostoru sprečavaju nas da se nečega setimo. Dugogodišnjom meditacijom brišu se granice virtuelnog prostora i postaju nam dostupne informacije iz svih zona memorije i delova subjektivnog prostora.
Pored meditacije, memorija se unapređuje i jednostavnim vežbama pamćenja. Što više znate, više možete i da zapamtite jer je veća verovatnoća da nova saznanja povežete sa starim i tako ih uskladištite u dugoročnu memoriju Efikasno je i svakodnevno rešavanje ukrštenih reči, dakle mentalni napor da se nešto zapamti ili da se nečega setite.
Ko zaboravlja?
Osobe koje su anksiozne, pod stresom ili previše zabrinute za većinu stvari u svom životu, konstantno su okupirane sobom i svojim stanjem, pa im ostale svakodnevne stvari promiču. Zbog toga imaju subjektivan osećaj da mnogo zaboravljaju i ništa ne pamte. Unutrašnji monolog i bitke koje vode sami sa sobom, odvajaju ih od realnosti, pa često nisu uključeni u aktivnosti koje rade (da li sam zaključao, zatvorio, platio…). Većinu radnji izvode automatski, bez fokusirane pažnje, pa često saopštavaju kako nisu svesni da su nešto uradili. Postoje i osobe koje toliko nemaju poverenja u sebe i svoje pamćenje da se stalno preispituju oko najmanjih sitnica (da li sam sve spakovao, poneo, šta sam ono juče jeo za ručak). S obzirom na to da stalno trže dokaze o svojoj zaboravnosti, preispitivanjem na njih i nailaze.
Pamćenje se akumulira oko vremenskih markera, dakle nekih bitnih i važnih događaja koje memorišemo i oko njih organizujemo vreme. Setićemo se kada i gde smo jeli neku neobičnu hranu jer ona iskače iz običnih informacija, a zaboravljamo rutinske svakodnevne događaje koji nam nisu ni na koji način zanimljivi i uočljivi. Zato nam se čini da nam je svaki dan isti, treba nam vremena da se setimo šta smo juče radili i gde smo bili. Ali, veoma lako možemo da se prisetimo prvih izlazaka sa društvom, dolaska u drugi grad i svega što smo prvi put uradili.
Okupiranost crnim mislima, brigama i problemima (depresivna slika) onemogućava uključenost i udubljivanje u radnje koje se svakodnevno obavljaju. Tada je teško odlepiti se od svojih misli i uključiti u život. I samo pamćenje ili razumevanje informacija jako je otežano, pa takve osobe kažu da mnogo zaboravljaju, ne mogu da se sete mnogih detalja.
Savet
Sve su ovo samo neki primeri bezazlenog zaboravljanja ili rasejanosti. Nešto od navedenog dešava se povremeno i ne pravi problem u funkcionisanju, a deo je posledica teskobe ili mentalne blokade koja je prisutna. Ipak, ako vam zaboravnost stvara problem u svakodnevnom životu i organizaciji, oduzima vam mnogo vremena, razmišljanja i energije, bilo bi dobro da se obratite stručnjaku i proverite šta je u pitanju.
Ema Votson: Višak informacija
Mlada glumica Ema Votson primetila je da joj se često događa da zaboravlja stvari. Ipak, potpuno je odgovorna kada je posao u pitanju, ali joj brzi ritam života priređuje iznenađenja pa joj se dešava da zaboravi osnovne stvari. Prvo je počela da zapisuje neophodne obaveze, a potom je smanjila nivo nepotrebnih informacija u svom životu, a potom je sve lagano počelo da se slaže i više joj se nije dešavalo da zaboravlja sve što treba da uradi u toku dana.
Priredila: Ksenija Konić
