Prva impresija ili prvi utisak o nekoj osobi jeste pojam u socijalnoj psihologiji kojim se označava formiranje celovite slike o nekome na osnovu veoma malog broja informacija. Prvi utisak stvara se u procesu opažanja i to za svega nekoliko sekundi (najviše sedam). Iako se brzo formira, prva impresija o nekome veoma je postojan stav i teško se menja. Prvo opažamo nagonski (da li smo ugroženi ili ne), a posle toga gradimo stav o privlačnosti (ako nekoga ocenimo kao pozitivnog, nastojaćemo da u budućnosti održimo kontakt, a ako osobu ocenimo kao neprivlačnu, izbegavaćemo dalji kontakt s njom).
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
Prva impresija sadrži niz tačnih i netačnih zaključaka i ocena o izgledu, polu, nacionalnoj pripadnosti, zanimanju, obrazovanju, starosti, profesiji, socijalnom statusu, karakteru, inteligenciji, motivima i namerama te osobe.
ŽIVOTNA ISKUSTVA
U socijalnoj interakciji svi imamo iskustva da smo nekada tačno ocenili neku osobu (za dobru prijateljicu kažemo odmah mi se svidela ili za partnera to je bila ljubav na prvi pogled). U ovom slučaju naša prva impresija bila je za nas istinita i tačna (dobro smo procenili prijateljicu ili partnera).
Ali dešava se da posle nekog vremena shvatimo kako nismo dobro procenili nekoga, kažemo da smo razočarani, nije tako izgledao na početku, nije se tako ponašala, prevarili smo se u proceni itd. Naša prva impresija u ovom slučaju nije se poklopila sa podacima iz kasnijeg iskustva.
Svi mi svakodnevno procenjujemo druge ljude i pojave. U nekim slučajevima pogrešna procena nema veliki uticaj na naš život (na primer prilikom kupovine nekog proizvoda – ako nam ovaj ne odgovara, sledeći put kupićemo neki drugi), ali nekada pogrešna procena može imati dalekosežne posledice na kvalitet života (pri odabiru emotivnog partnera, prijatelja, poslovnih partnera…).
Posle negativnih iskustava obično se pitamo kako smo napravili tako lošu procenu i zašto nam je intuicija zakazala? Odgovor leži u tome da proces zaključivanja može biti tačan i pogrešan (i intuicija je brza obrada podataka pa nam se čini da odjednom, bez razmišljanja, dolazimo do zaključka,). Problem u prvoj impresiji jeste to što se ona veoma teško menja jer sve nove podatke tumačimo kao potvrdu već formirane impresije i uklapamo ih u prvobitnu sliku. Ako su podaci u suprotnosti sa formiranom impresijom, oni se zanemaruju.
KAKO MENJAMO STAV
Ipak, moguće je i da promenimo stav koji je stvoren u prvoj impresiji. Ako su novi podaci suprotni onima na kojima počiva impresija važni, tada smo u stanju da menjamo početni stav. Po pravilu, pozitivna impresija o nekoj osobi izmeniće se ako kasnije saznamo za njen negativni stav prema nama, i obrnuto: negativna impresija o nekome promeniće se ako saznamo za njenu pozitivnu ocenu o nama. Dakle menjamo stav jer su nam nove informacije važne. (Ako imamo pozitivan stav o novoj drugarici, mi ćemo sva nova saznanja uklapati u početni stav: ako čujemo da je neiskrena, neodgovorna, nepouzdana, nećemo menjati stav, i dalje će nam biti simpatična sa svim svojim manama, ali ako čujemo da je za nas rekla kako smo nesimpatični, ružni i da joj se ne sviđamo, naš početni stav o njoj automatski će se promeniti!)
Nemoguće je uvek napraviti istinite procene ljudi i situacija: formiramo ih na osnovu svojih ličnih iskustava, a sa druge strane, stvarni uzroci nečijeg ponašanja prikriveni su željom za pokazivanjem u što boljem svetlu, namerama ili situacijom u kojoj se druga osoba nalazi. Ne postoji druga šansa za prvi utisak, ali postoji druga šansa da tačnije i realnije sagledamo osobe u svom bližem ili daljem okruženju.
KRISTINA AGILERA - Promenjen prvi utisak
Pevačica Kristina Agilera svojevremeno je istikala da joj je krivo ukoliko ljudi steknu pogrešan utisak o njoj. Ipak, tada je priznala i da je ona o osobama koje upoznaje u prvih nekoliko minuta formirala mišljenje za koje se kasnije ispostavilo da nije bilo tačno. Došavši do zaključka da greši i samoj joj je bilo lakše kada su ljudi o njoj mislili da je uobražena ili loša osoba.
Pripremila: Ksenija Konić
