Cilj pomaže da se želja i lepa zamisao pretvore u akciju, usmerava ponašanje i podstiče samodisciplinu. Neki ljudi uspešniji su u ostvarivanju zacrtanih postulata, a drugi odustanu kod prve prepreke. Bazični životni cilj svakog ljudskog bića jeste da bude srećan i izbegne bol, razlika je samo u definiciji onoga što želimo. Zato, pre nego što definišete ciljeve, proverite koliko se oni uklapaju u vaš koncept sreće i sistem vrednosti. Svako ima neku vrhunsku vrednost u životu.
Piše: Ksenija Petrović, psihoterapeut
Cilj pomaže da se želja i lepa zamisao pretvore u akciju, usmerava ponašanje i podstiče samodisciplinu. Neki ljudi uspešniji su u ostvarivanju zacrtanih postulata, a drugi odustanu kod prve prepreke. Bazični životni cilj svakog ljudskog bića jeste da bude srećan i izbegne bol, razlika je samo u definiciji onoga što želimo. Zato, pre nego što definišete ciljeve, proverite koliko se oni uklapaju u vaš koncept sreće i sistem vrednosti. Svako ima neku vrhunsku vrednost u životu.
KAKO DA OSTVARUJETE CILJEVE?
Krenite od kraja, popišite sve svoje snove i želje, bez procene koliko su ostvarivi, pustite mašti na volju i samo pišite. Onda izaberite ciljeve koji su u skladu s vašom ličnošću i životnim vrednostima, nešto u čemu vidite smisao, zadovoljstvo, uživanje... Potrudite se da uvek pravite balans između kratkoročnog i dugoročnog zadovoljstva. Samo zadovoljenje kratkoročnih ciljeva sabotira ostvarenje onih koji su dugoročni, to je odraz niske frustracione tolerancije (nemogućnosti ulaganja truda na duže staze) i impulsivnosti (hoću odmah i sve). S druge strane, postojanje samo ciljeva u dalekoj budućnosti, lišava nas sadašnjih zadovoljstava koja su takođe važna. Kada ste izabrali ono što želite, važno je da znate karakteristike dobro postavljenih ciljeva. Naš mozak naše misli pretvara u slike tako da nije moguće stvoriti vizuelizaciju onoga čega nema. Na primer, ne želim da padnem na ispitu - naš mozak to neće moći ni da zamisli i odbaciće takvu pretpostavku. Ciljevi moraju da budu specifični (kada, gde, u kojoj situaciji...) Ukoliko su nejasni i opšti, teško mogu da se ostvare.
Oni moraju da budu merljivi i zato treba postaviti kriterijume po kojima možemo pratiti napredovanje (kako ću znati da se približavam cilju ili da sam ga postigao).
PROVERITE DA LI SU CILJEVI DOSTIŽNI I REALNI
MOTIVACIJA
Kada smo postavili ciljeve koji su dovoljno specifični da ih možemo meriti, dostižni i za nas realistični u određenom vremenskom trenutku, šta onda, kako se dalje motivisati? Problem je u tome što ljude motiviše cilj, ali ne i put do njega. Želimo rezultate i oni nas oduševljavaju, ali ne i put do njihovog ostvarenja (zamisao da smo zgodni čini nas srećnima, ali ne i ideja da moramo izbegavati slatkiše i naporno vežbati). Samo se trudom može ostvariti neki cilj, to nije želja koju ispunjava zlatna ribica ili Deda Mraz, već samo mi prihvatanjem neuspeha i prepreka kao opcija. Samonagrađivanje za svaki postignut uspeh koji nas vodi do cilja, veoma je značajan za motivaciju.
Verovatno se događalo ili se može dogoditi da na putu do cilja zapadnete u krizu, nemate volje, mislite da nećete uspeti i odustajete od predviđenih aktivnosti, čime samo upadate u začaran krug i potvrđujete pogrešnu hipotezu da je trud uzaludan.
ŠTA DA SE RADI U TRENUCIMA KRIZE?
Tada je korisno na silu započeti bilo šta jer svaka aktivnost izaziva u nama neke osećaje, a može nam postati i zanimljivo nešto što smo na silu radili. Čak i minimalan rad stvara motivaciju, a ne čekanje idealnih psihofizičkih uslova i celodnevno razmišljanje o tome kako nećemo postići cilj jer nemamo inspiraciju. Akcija stvara motivaciju, a ne obrnuto, kako mnogi misle. Dakle, ne čekajte idealne uslove i inspiraciju. Setite se uspeha iz prošlosti, suočite se sa strahom od neuspeha, gledajte na greške kao na korisne povratne informacije u napredovanju, a ne kao na dokaz besmislenog truda. I za kraj, ako se dogodi najgore i doživite neuspeh, uvek možete krenuti ispočetka... I najuspešniji ljudi ponekad su padali, ali su ustajali i nastavljali dalje...
