Mnoga istraživanja dokazuju da je red rođenja unutar porodice povezan sa mnogim socijalnim i psihološkim faktorima s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Tako su identifikovana ponašanja koja su karakteristična za prvo dete, srednje, mlađe i jedino dete. Sami možemo naslutiti, a i videti da se roditelji na jedan način ponašaju prema svom prvencu ili jedincu, dok je drugačije ponašanje prema najmlađem zlatu. Baš iz ovih razlika u ponašanju proizilazi i razlika između braće i sestara. Često je pitanje kako to od istih roditelja nastanu tako različita deca. Možda je ovo odgovor. Prvo dete - prva ljubav, često ćemo čuti. Ova deca dobijaju nepodeljenu roditeljsku pažnju i ljubav. Uživaju i u pažnji koju dobijaju od baka, deka i komšiluka. Naizgled deluje da je njima najbolje. No, prva deca ponesu i sve roditeljske ambicije i očekivanja. Od njih se očekuje da budu ozbiljni, vredni i uspešni. Zato u odraslom dobu, oni često budu agresivniji i ambiciozniji nego mlađi članovi porodice. Takođe, neretko ih opisuju kao energične, okrenute ka logici, preduzetne i usmerene na obrazovanje. Zanimljivo je da je većina astronauta koji su otišli u kosmos prvorođeno ili su bili prvi dečaci u svojim porodicama. Više od polovine američkih predsednika bili su prva deca. Oni su uživali u nezi i pažnji svojih roditelja sve dok tu idilu nije narušilo rođenje drugog deteta. Ovaj mlađi bata ili seka, dolaze među roditelje koji su manje strogi, nemaju više toliko strahova kao ranije i spremniji su da popuste. No, takmičenje za roditeljsku pažnju i borba za resurse unutar porodice ove pridošlice natera da brzo razviju strategije privlačenja pažnje i isticanja onih umilnih karakteristika koje zabavljaju okolinu. Takođe, oni se stalno bore protiv nepravde i insistiraju na ravnopravnosti. Kada bismo malo prelistali udžbenike iz istorije, videli bismo da su svi veliki revolucionari bili mlađa deca. Oni imaju manje strpljenja, vro su šarmantni, ponekada čak i manipulativni, ali i kreativni u svom izražavanju stavova i osećanja. Teško će se obavezati i istrajati u nekom zadatku, ali kada žele da isteraju svoje, ispoljiće fascinantnu dozu upornosti. Osim u istorijskim udžbenicima, pronaći ćete ih među novinarima, dizajnerima, glumcima i umetnicima.
ŠTA SE DEŠAVA DECOM KOJA SU ROĐENA U SREDINI?
Srednje dete neretko je spona jer je naviknuto da balansira između nekoliko strana. Ono razume i najstarijeg i onog mlađeg. Zbog dvosmerne komunikacije ova deca imaju izuzetne veštine u ophođenju sa ljudima i osetljiva su na interpersonalne znake. Često su medijatori, i oni koji vode ka pomirenju. Njih ćemo zato neretko susresti u diplomatskim i humanitarnim krugovima. Mogli bismo pomisliti da bi srednje dete delilo karakteristike starijeg i najmlađeg, no nosilac ovih osobina jeste jedino dete.
JEDINCI
Jedinci su ambiciozni i odgovorni kao starija deca, a opet pomalo razmaženi kao najmlađi. Često očekuju mnogo od svoje okoline, ne vole da budu kritikovani i pomalo su nefleksibilni. Kreativni su, ali i perfekcionisti, disciplinovani, a detinjasti. Najpoznatiji jedinci su Teodor Ruzvelt i Leonardo da Vinči. Prokos brojnim istraživanjima i analizama, psihologija nije utvrdila stabilnu teoriju o redu rođenja u porodici. Značajan faktor jeste i razlika u godinama između braće i sestara, temperament, ličnost roditelja i mnogi drugi činioci. Narodna poslovica kaže: Svako vreme ima svoje breme. Tako izgleda i red našeg rođenja sa sobom nosi svoje breme, ali i slobodu i prilike. Bez obzira na razliku u godinama i redosled rođenja, braća i sestre svoje odnose počinju da jačaju i ispituju u dvadesetim godinama. Tada stariji od mlađih dobiju hvala za sve one granice koje su pre njih pomerili, a stariji prepoznaju koliko bi im život bio dosadniji bez vragolija i predstava kojima ih njihova braća i sestre i dan-danas zabavljaju. A kako se životni ciklus porodice odvija, stvari postaju još zabavnije kada braća i sestre postanu tetke i ujaci za koje ne važe roditeljske granice pa igra može da se nastavi…
Priredila: Ksenija Konić
Piše: Gordana Crevar, psiholog
