Teret odluke suštinski se najdramatičnije doživljava u životnim situacijama koje ljudi procenjuju kao izuzetno važne. Smisao svake odluke ogleda se u želji da postignemo određeni cilj ili rešimo neki problem. Doneti odluku znači preuzeti kontrolu nad sopstvenom životom i postati odgovorna osoba. Međutim, sloboda izbora ima svoju cenu koja se manifestuje u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati.
Istraživanja pokazuju da se 75 odsto ljudi kaje zbog nečega što nisu uradili. Izgleda da je lakše nositi se sa negativnim posledicama učinjenog, nego sa mogućnostima koje smo propustili zato što nešto nismo učinili. Ovde su u igri različiti faktori. Generalno, imamo na raspolaganju čitav niz mehanizama koji omogućavaju da se nosimo sa negativnim događajima, ali kada su u pitanju propuštene prilike, situacija je nešto komplikovanija. Sadašnje nezadovoljstvo čini da ljudi precenjuju izgubljene šanse, a potcenjuju negativne posledice propuštenog izbora. Kada razmišljate na ovakav način, čini vam se da bi sve bilo lakše i bolje da ste drugačije odlučili, ali verovatno je takva pretpostavka u suštini pogrešna. Svako od nas doživeo je da mu dostignut cilj nije doneo ono zadovoljstvo koje je očekivao. Za početak, korisno je da odustanete od želje da menjate sopstvenu prošlost.
ZAŠTO JE PONEKAD TEŠKO DONETI NEKU ODLUKU?
Svako ponekad okleva, ali parališuća neodlučnost često je povezana s onim što sebi govorimo u vezi sa odlukom koju treba da donesemo. Na primer: Moram da donesem ispravnu odluku ili Užasno je doneti pogrešnu odluku. Ako pogrešim, ja sam bezvredan i osuđen na neuspehe! Ovakav način razmišljanja ne stavlja nas u najbolju poziciju da donesemo pravu odluku. Osim toga, pitanje je koliko je korisno razmišljati da postoji prava odluka kada svako rešenje nosi kako šanse, tako i potencijalne rizike. Ipak, zrelo i uravnoteženo donošenje odluka isključuje impulsivnost jer posle toga nismo u stanju da istolerišemo neprijatnost koju proces odlučivanja sobom nosi. Ishitrene odluke donete na bum, kao i njihovo odlaganje, u principu komplikuju situaciju, otežavaju odlučivanje i povećavaju verovatnoću da ćemo se kajati.
KAKO KAJANJE SVESTI NA MINIMUM?
Posmatrajući sebe iz ugla postignutog, možemo reći da smo mi na više načina rezultat svih odluka koje smo do sada doneli.
Samopouzdanje olakšava odlučivanje. Kada sebe doživljavamo kao osobu koja je u stanju da se izbori sa životnim izazovima, donese odluku i prihvati mogućnost da napravi grešku, na dobrom smo putu da budemo uspešniji, emocionalno stabilniji, ali i fizički zdraviji. Ono što pomaže da budemo samopouzdaniji jeste veština donošenja odluka. Šta je korisno znati da bismo verovatnoću pogrešnog izbora sveli na minimum?
Pre prikupljanja podataka, odredite i alternativne pravce akcije. Ljudi često nisu svesni koje su sve mogućnosti u igri, pa psihološki preuveličavaju značaj i težinu dileme koja ih pritiska. Zapišite razloge za i protiv nekog postupka. Na taj način alternative će vam postati mnogo jasnije.
Razmislite na koga će sve uticati vaša odluka. Uključite i druge osobe u proces, pogotovu ako će to uticati na njihove živote.
Procenite rizik pre primene odabrane alternative. Razmislite o tome šta sve može da krene naopako i šta vi možete preduzeti da biste taj rizik sveli na minimum. Izvedite mentalnu probu – zamislite kakvi će biti ishodi donete odluke. U zavisnosti od toga da li tražite mnogo ili se zadovoljavate malim, efekti ostvarenih ciljeva mogu biti donekle drugačiji. Osobe maksimalističkih zahteva možda postižu više, ali su više skloni kajanju, to jest razmišljanju o opcijama koje su propustili, zatim zabrinutosti, pesimizmu i depresiji. Napravite plan akcije – konkretizujte donetu odluku s obzirom na vremenske rokove. Odredite male nagrade koje će vas motivisati da istrajete i sve zapišite.
Pošto donesete odluku, posvetite se planu akcije i zaboravite na pitanje: Šta, ako…?
Ali, da li je ovo dovoljno? Ne zaboravimo da ljudi nisu samo racionalna bića. Čak i u slučajevima kada ispoštujemo sva pravila odlučivanja, nije isključeno da ćemo se posle kajati i preispitivati.
Istraživanja i domišljati psihološki eksperimenti osvetlili su još jednu stranu složenog problema odlučivanja. Naime, način donošenja odluka ispitanika koji su koristili podsvesne strategije, u značajnoj meri doveo je do redukovanja kajanja. Kada se ljudi nalaze u situaciji odlučivanja, ako nakon izloženih opcija dobiju zadatak da se bave napornom mentalnom aktivnošću (na primer da rešavaju anagrame), u stanju su da donesu bolje odluke u odnosu na one osobe koje su odlučivale razmatranjem razloga za i protiv. Ovaj efekat istraživači su objasnili teorijom podsvesnog razmišljanja koja ističe da se naša podsvest mnogo bolje snalazi kada su u pitanju kompleksne odluke. Naš um ima ograničene sposobnosti da barata mnoštvom podataka u isto vreme i u stanju je da previdi širu sliku problema s kojim se suočavamo.
KAKO NAVESTI PODSVEST DA SE BAVI PROBLEMOM DONOŠENJA ODLUKA?
Prvo se upoznajemo sa elementima koji su neophodni za donošenje odluke, zatim angažujemo pažnju napornom mentalnom aktivnošću kao što je rešavanje anagrama, a podsvesti dozvolimo da radi za nas.
Komplikovani smo i na naše postupke utiče niz faktora. Između ostalog i to kako se trenutno osećamo, na koji način sebe doživljavamo i kako nas drugi vide. Osim toga, kajanje je zdrava emocija jer nam omogućava da uočimo, prihvatimo i popravimo probleme koji nam se neminovno događaju tokom života. Preuzeti odgovornost, pokajati se zbog greške i oprostiti sebi - važan je korak koji možemo učiniti da bismo svoj život obogatili iskustvom i mudrošću.
Hale Beri: Oproštaj od dilema
Slavna glumica Hale Beri odlučila je da se više nikada ne pita da li je donela ispravnu odluku i zbog toga je rešila da se čvrsto suoči sa ovom dilemom. Uz razgovore sa stručnim licima, ali i prijateljima, ova glumica uspela je da se reši svih neodumica i da čvrsto stoji pri odluci koju donese, pa makar ona bila i pogrešna.
Piše:
Sanja Stanić,
psiholog i psihoterapeut
sanjastanic1006@gmail.com
