Kada ste poslednji put proverili nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi? Da li ste prekomerno uhranjeni ili gojazni? Kako se hranite i šta jedete? Da li ste i koliko fizički aktivni? Ima li neko u vašoj porodici dijabetes?
Odgovori na ova pitanja veoma su važni za procenu rizika od obolevanja od šećerne bolesti jer smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10 odsto, smanjujete rizik za dijabetes za 50 odsto! Trideset minuta vežbanja dnevno umanjuje rizik od nastanka dijabetesa za čak 80 odsto! Promene u stilu života (redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana) kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju takođe smanjuju rizik obolevanja. Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila.
ŠTA JE DIJABETES?
Dijabetes ili šećerna bolest jeste bolest poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i masti, a ispoljava se povišenim nivoom šećera u krvi. To je bolest savremenog načina života i jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja koje je, nažalost, u stalnom porastu. O tome koliko je u ekspanziji dovoljno govori podatak da u svetu svakih deset sekundi jedna osoba umre od njegovih posledica zbog čega je važno raditi na podizanju svesti o značaju prevencije, kao i merama neophodnim za rano otkrivanje i kontrolu ove bolesti.
Danas u svetu preko 280 miliona ljudi boluje od šećerne bolesti, a u Srbiji oko 630.000 građana. Aktivno traženje neotkrivenih slučajeva ključno je za dobru prevenciju i lečenje jer se pokazalo da na jednog pacijenta koji zna da ima dijabetes i leči se - dolazi jedan, a da i ne zna da je bolestan.
SIMPOTOMI
Šećerna bolest vrlo je podmukla jer simptomi mogu da budu prikriveni. Kad se oni pojave, to znači da je bolest već poodmakla. Ona nikada nema dramatične simptome, a može da napravi ogromnu štetu organizmu izazivajući promene na svim krvnim sudovima. Može biti uzrok slepila, popuštanja rada bubrega, infarkta i šloga. Ovo ozbiljno oboljenje najčešće počinje neopaženo, a može se sprečiti preventivnim merama. Usvajanjem zdravog načina života i povećanjem fizičke aktivnosti šećerna bolest može se uspešno kontrolisati i znatno smanjiti rizik za nastanak komplikacija. Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost utiču na dobro zdravlje i lepši izgled. Fizička aktivnost povećava osetljivost na insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi. Preporučuje se hodanje, planinarenje, vožnja bicikla i slično. Pravilna ishrana podrazumeva da ne preskačete obroke i da uzimate sličnu količinu hrane u približno isto doba dana. Potrebno je da unosite dovoljnu količinu svežeg voća i povrća (jer sadrži velike količine dijetnih vlakana, antioksidanasa, magnezijuma i alfalinolne kiseline). Zdrav stil života podrazumeva i da dovoljno spavate (osobe koje spavaju manje od 6 sati dnevno dvostruko su podložnije razvoju šećerne bolesti od onih koje spavaju 8 sati), i da boravite što više u prirodi (to oslobađa od stresa, smanjuje potrebu za cigaretama i produžava život).
Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila. Kasno otkriveni dijabetes ozbiljno ugrožava srce i krvne sudove, bubrege, nervni sistem, vid.
Tom Henks: Dijabetes kontroliše kroz dijetu
Glumačka legenda Tom Henks od 36 godine bori se sa simptomima dijabetesa, ali tek sada mu je sasvim uspostavljena dijagnoza od strane medicinskih specijalista.
- Otišao sam kod doktora da bi mi rekli: Znate one visoke brojke koje su predstavljale nivo šećera u vašoj krvi? E pa, napredovali ste, sada imate dijabetes tip 2, mladiću! Dijabetes može da se kontroliše kroz dijetu. Moj lekar mi je rekao da ću, ako uspem da ponovo uspostavim kilažu kao u srednjoj školi, u osnovi biti zdrav i da neću bolovati od dijabetesa. A ja sam mu na to rekao - Pa dobro, onda ću ipak imati dijabetes.
Piše:
Dr Slađana Drobnjak,
specijalista interne medicine, endokrinolog
Dom zdravlja Dr Ristić,članica MEDIGROUP
