Prirodno je da brinete. Briga se javlja kao posledica predviđanja opasnosti. Zasnovana je na sposobnosti čoveka da zamišlja i predviđa budućnost, a ima ulogu da nas zaštiti od potencijalno ugrožavajućih situacija. Brižnost je vezana za sve važne aspekte našeg života. Sama mogućnost da osoba ili nešto što joj je važno može bit ugroženo povod je za zabrinutost i strahovanje. Brinemo zbog emocionalno bliskih osoba, posla, prijatelja, nedostatka novca, nečega što smo možda pogrešno učinili, nečega što nas čeka u budućnosti...
Važno je praviti razliku između zdrave i nezdrave, hronične brige. Zdrava zabrinutost omogućava nam dobru psihološku pripremu u susretu sa potencijalnim opasnostima. Ona je usmerena je na rešavanje problema u skladu sa situacijom, sagledava realne opasnosti i mobiliše energiju.
Nezdrava, hronična briga blokira. Mada su neke osobe sklonije brigama, one često nastaju kao izraz akumilaranog stresa. Život paralisan brigama obeležava psihička patnja. Misli koje su potpuno zaokupljene mogućim katastrofičnim scenarijima, iscrpljuju osobu i onemogućavaju je da normalno funkcioniše. Hronična briga, praćena napetošću, poremećajima spavanja, mišićnom tenzijom, umorom i problemima u koncentraciji najizrazitija je karakteristika generalizovanog anksioznog poremećaja. Međutim, i druge vrste anksioznih poremećaja kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, hipohondrija, napadi panike ili socijalna anksioznost, često su praćene hroničnom brigom.
KAKO BRIGE POSTAJU HRONIČNE
Način mišljenja koji brigu čini patološkom i hroničnom može se opisati kao Šta ako... mišljenje. Ovakav misaoni stil zasniva se na neprestanoj potrazi za katastrofalnim ishodima situacije koja je predmet brige. Pošto su mogućnosti za loše i nepovoljne ishode nepregledne, osoba veliki deo vremena posvećuje njihovom zamišljanju i postaje još uznemirenija. Tako se formira začarani krug brige. Šta ako izgubim posao... Šta ako dete padne i razbije glavu... Takva razmišljanja praćena zamišljanjem strašnih slika, vode teskobi, očajanju i kontraproduktivnim ponašanjima. Osoba zabrinuta zbog gubitka posla pravi veći broj grešaka na poslu i povećava šanse da bude otpuštena, a preterano brižan roditelj onemogućava dete da postane odraslo i da se osamostali. Uverenje da moramo brinuti kako bismo na neki način predupredili moguću katastrofu, produžava i povećava tendenciju da brinemo. Takođe, i uverenje da je briga pogubna za naše psihičko i fizičko zdravlje i da je apsolutno moramo sprečiti, samo podstiče novu brigu - povodom brige.
KAKO SE OSLOBODITI HRONIČNE BRIGE
Ljudi imaju ograničen kapacitet pažnje. Zaokupljeni brigama, nisu u stanju da primete povoljne mogućnosti koje im se pružaju u životu. Sistematski i svakodnevno usmeravajte pažnju na šanse koje vam život donosi, a ako od njega zahtevate apsolutnu sigurnost i garanciju da ništa loše ne sme da se desi, tražite nešto što je nemoguće. Prihvatite neizvesnost kao deo življenja jer brinući nećete nimalo smanjiti njen stepen.
Zamenite hroničnu brigu zdravom zabrinutošću koja je vezana za nešto konkretno i traje koliko i situacija koja je izaziva. Tako povećavate sopstvene kapacitete da se zaštitite i prevaziđete opasnosti i pretnje. Istina je da postoji mogućnost da se loše stvari dese, međutim samo zdrava zabrinutost može da vam pomogne da realno procenite verovatnoću neželjenog ishoda i da se adekvatno zaštitite. Ako je verovatnoća da će padati kiša velika, ponećete kišobran.
Vežbajte strategije rešavanja problema. Suočeni sa situacijama zbog kojih ste hronično brinuli, uvidećete da su one manje loše nego što ste ih zamišljali ophrvani brigama.
Ograničite vreme u kome ćete se baviti brigama. Unapred određeno vreme u toku dana posvećeno brigama, crnim mislima, beskrajnim analizama teškoća, omogućava da brižne misli koje se pojave tokom dana odložite za vreme kada možete da brinete do mile volje. Na taj način misli se drže u sadašnjosti i dobija se dodatno vreme za bavljenje obavezama ili prijatnim aktivnostima. Zaustavljanjem destruktivnog uticaja hronične brige i rušenjem iluzija da se na taj način kontroliše život i sprečavaju neželjeni ishodi, življenje postaje bogatije za niz mogućnosti koje zbog briga niste primećivali.
Piše: Sanja Stanić, psiholog
