Posttraumatski stresni poremećaj (skraćeno, PTSD od eng. posttraumatic stress disorder) naziv je za grupu psiholoških i fizičkih teškoća koje nastaju kao posledica proživljenih izuzetno neprijatnih životnih događaja. To mogu da budu jedinstvene traumatske situacije u kojima je osoba doživela intenzivno osećanje straha, ugroženosti i bespomoćnosti (saobraćajne nesreće, gubitak bliske osobe, iskustvo rata) ili serija događaja koja može da se odvijati tokom dužeg vremenskog perioda (na primer emotivno ili fizičko zlostavljanje).
Kako se ispoljava?
Reč je o poteškoćama koji se javljaju kod otprilike trećine ljudi koji su doživeli traumatska iskustva. Javljaju se podjednako kod osoba oba pola i ne zavise od uzrasta, što znači da se mogu razviti i kod dece. Jedan od najčešćih simptoma na osnovu koga se utvrđuje da li neka osoba pati od PTSD-a jeste neprekidno prisećanje na neprijatan događaj. Ovo se može ispoljavati kroz iskustvo čestih flešbekova koje je nemoguće kontrolisati ili učestalih noćnih mora. Takvo stanje najčešće je praćeno fizičkim reakcijama drhtanja i pojačanog znojenja. Upravo zbog toga, neke osobe koje pate od PTSD-a beže od ljudi ili situacija koje ih podsećaju na tu traumu ili pokušavaju da ignorišu svoja sećanja i izbegavaju razgovore koji se odnose na neprijatne događaje.
Ljudi koji pate od PTSD-a mogu razviti emocije s kojima teško izlaze na kraj, kao što su osećanje krivice i stida ili ubeđenje da ne zaslužuju pomoć. Kod njih se neretko javlja i preosetljivost, agresivnost, emotivna praznina, distanciranost od drugih ljudi, problemi sa koncentracijom i kao posledica toga poteškoće u obavljanju raznih zadataka. Kod nekih osoba čak i potpuno jednostavne stvari kao što su odlazak u školu ili izlazak sa prijateljima mogu vremenom da postanu veoma zahtevne. U želji da izađu na kraj sa sopstvenim poteškoćama, veliki broj osoba s ovim problemom počinje vremenom da pribegava neadekvatnim strategijama suočavanja s ovim stanjem povlačenjem iz društva ili se okreće neumerenom korišćenju alkohola, lekova i narkotika.
Načini lečenja PTSD-a
Danas postoji veliki broj tretmana koji pomažu u lečenju PTSD-a. Većina uključuje različite psihološke tehnike, a ponekada se u lečenju odraslih osoba koriste i lekovi. U zavisnosti od simptoma, najčešće se koristi oblik psihoterapije koji se naziva kognitivno-bihevioralna terapija ili terapija reprocesiranja (EMDR od eng. eye movement desensitisation and reprocessing). Ukoliko se PTSD razvio u okviru tri meseca nakon traumatskog događaja, primenjuje se kognitivno-bihevioralna terapija, a ako je nastupio tri meseca posle, preporučuje se EMDR. Lekovi se mogu koristiti kod odraslih osoba kojima psihološki tretman nije pomogao ili ukoliko one ne žele da prolaze kroz njega. U tu svrhu najčešće se koriste lekovi iz grupe antidepresiva. Porodica igra veoma značajnu ulogu u prevazilaženju posttraumatskog stresnog poremećaja i ona može pružiti značajnu podršku osobi koja ima pomenute simptome. Međutim, neretko je ova pomoć nedovoljna da bi se problem prevazišao. Zbog toga se u svetu i kod nas osnivaju grupe podrške za osobe koje su proživele slična neprijatna iskustva gde one mogu da dobiju puno razumevanje i nauče kako da prevaziđu sopstvene teškoće.
Radom protiv traume
Poznati glumac Pirs Brosnan suočio se 1987. godine sa opakom bolešću voljene supruge Kasandre Haris, zbog čega je pomoć potražio kod psihoterapeuta.
- Kada se moja prva supruga Kasi razbolela od raka jajnika, povukao sam se s posla da bih bio uz nju, a po savetu terapeuta počeo sam da slikam kako bih se opustio. Od tada to praktikujem kad god imam barem malo slobodnog vremena – rekao je glumac koji tugu zbog nedavnog gubitka usvojene ćerke Šarlot Emili, koja je podlegla istoj bolesti kao i njena majka 1991. godine, leči napornim radom na filmu November Man u Beogradu i slikanjem u pauzama snimanja.
Piše: Askanije Timotić, psihoterapeut
Priredila: Jelena Kulović
