Proces starenja dešava se svakome od nas. Fiziologija nas uči da se starenje manifestuje već oko 25 godine kod žena i oko 30 godine kod muškaraca jer tada počinje proces slabljenja funkcija enzima i hormona. Prva stvar koja može da se uoči u tom periodu jeste, naravno, izgled, tačnije telesna kompozicija. Svako će konstatovati da je nekada mnogo lakše mogao da povrati svoju idealnu figuru u poređenju sa trenutnim stanjem kada ni veoma rigorozne dijete i iscrpljujući treninzi ne daju očekivane rezultate.
PRVO DIJAGNOSTIČKO ANTIEJDŽING TESTIRANJE
Jasno je da smo u periodu života oko 25. godine na vrhuncu životne funkcionalnosti. Postignuta je konačna zrelost kostiju i, naravno, moždane funkcije poprimaju svoje konačne obrise. Iz ovog razloga idealno je upravo u ovom periodu uraditi kompletnu dijagnostiku koja će poslužiti kao referentna svim ostalim dijagnostikama koje će uslediti u narednim godinama. Teoretski, u odnosu na te vrednosti uočene sa 25 godina života, do 35. godine naše telo ne prijavljuje značajne promene. Globalno, telo je još u stanju funkcionalne ravnoteže i može se reći u stanju zdravlja. Oko 40. godine dolazi do znatnih promena u smislu pogoršanja opšteg stanja, najviše zahvaljujući padu koncentracije specifičnog hormona melatonina.
ANALIZE ZA USPOSTAVLJANJE DIJAGNOSTIKE
Fizikalnim pregledom dobijamo uvid u stanje sledećih funkcija: vid, sluh, memorija, koordinacija, balans, kardiovaskularni sistem, stanje, pluća, kože, fizička snaga... Krvna slika ima zadatak da da konačnu sliku o opštoj biološkoj starosti organizma ukazujući na stanje oksidativnog stresa (vitamini, glutation peroxidaza, superoksid dismutaza....), nivo homocisteina, esencijalnih masnih kiselina, neuromedijatora (serotonin, dopamin, adrenalin), a tu je i testiranje nivoa inflamacije, specifični hormonalni testovi i njihova međusobna mreža, specifični ciljani genetski testovi... Od dijagnostičkih procedura savetuju se sledeće: merenje gustine kostiju, za žene i muškarce, elektrokardiogram, za žene i muškarce, najmanje jednom u tri godine nakon navršenih 50 godina života, mamografija, za žene svake tri godine, ispitivanje prostate za muškarce, jednom godišnje, uključujući i ultrazvučnu analizu svake tri godine, kolonoskopija, na 5 godina ili svake tri godine u slučaju genetskog rizika.
FAKTORI ODGOVORNI ZA PROCES STARENJA
Opsežna istraživanja na polju funkcionalne medicine pokazuju značaj pojedinih uzročnih faktora na razvoj smanjenja funkcija organizma, odnosno starenje.
INTOKSIKACIJA
Jedan od najznačajnijih uzroka razvoja prevremenog starenja predstavlja intoksiciranost organizma, a to podrazumeva i spoljašnje i unutrašnje toksine i raspadne produkte metabolizma. Šta se savetuje u borbi protiv intoksikacije? Od dostupnih stvari tu su uvek brokoli, kelj, karfiol, s listovima maslačka, artičoke, nar, kakao. Biljni dodatak koji može pomoći jetri u procesu detoksikacije jeste silimarin s kojim je dobro kombinovati i zeleni čaj.
NEDOSTATAK POJEDINIH HORMONA
Na prvom mestu hormon rasta, hormoni štitaste žlezde, estradiol, progesteron, testosteron, kao i insulin predstavljaju nezaobilazne karike u održavanju stanja zdravlja i vitalnosti. S njihovom deficijencijom proces starenja se ubrzava. Ukoliko se ispostavi da postoje znatni nedostaci veoma je bitno što pre regulisati njihov status primenom fitoterapije, adaptogena ili supstitucijom biohormonima. Biljke koje pospešuju hormonalni balans jesu ginseng, zeleni čaj, cimet, te dodaci za kontrolu hormona osovine stresa čaj od korena sladića, magnezijum, cink, vitamin C, kompleks vitamina B.
ZAPALJENSKI SINDROM
Danas niko više ne može da ospori činjenicu da je zapaljenski sindrom jedan od glavnih krivaca za razvoj bolesti srca, autoimunih bolesti, dijabetesa, problema sa zglobovima... Valja naglasiti kako je utvrđeno da holesterol nije glavni krivac za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, te iz tog razloga treba dobro promisliti pre nego što započnete korišćenje terapije koja sprečava sintezu holesterola. U cilju umanjenja nivoa zapaljenja korisno je u ishranu uvrstiti kurkumu, kakao, đumbir, kapsaicin i, svakako, ciklus probiotske terapije sa proteolitskim enzimima.
OŠTEĆENJE ORGANIZMA SLOBODNIM RADIKALIMA
Slobodni radikali ili reaktivne vrste kiseonika, ukoliko postanu dominantni u odnosu na odbranu, mogu da izazovu stanje koje nazivamo oksidativni stres ili oksidacija. Često se postavlja pitanje koje antioksidanse uzimati kako bi se pomoglo organizmu u borbi protiv slobodnih radikala. Od biljnih prirodnih dodataka savetujem primenu čaja od ruzmarina i đumbira kao i intenzivniji primenu ginka i kurkume. Od suplemenata, ukoliko se ispostavi da je potrebno, valja uvesti redukovani glutation, alfa lipoičnu kiselinu i naravno koenzim Q-10 sa vitaminom E kakao bismo obezbedili optimalnu antioksidantnu mrežu protiv procesa starenja ćelije.
STRES
Kada je mozak hronično pod stresom, dolazi do gubitka hormonske ravnoteže. Hormon koji je odgovoran za aktiviranje svih fizioloških odgovora povezanih sa stresom jeste kortizol. Prilikom povećanja nivoa ovog hormona u krvi organizam postaje manje osetljiv na hormon leptin koji daje signal mozgu o sitosti. Pored toga kortizol igra ključnu ulogu u regulaciji aktiviranja hormona štitaste žlezde u smislu smanjenja aktivnosti aktivnog T3 i posledičnog razvoja simptoma hipotireoze. U borbi protiv stresa potrebno je praktikovati vežbe aktivnog opuštanja, tehnike relaksacije, duboko disanje, posećivanje sauna i parnih kupatila i primenu hranljivih sastojaka u vidu vitamina B6, B12, folne kiseline sa dovoljnim količinama kalijuma i magnezijuma u cilju održavanja ravnoteže nadbubrežnih žlezda.
Zdravlje iz prirodnog šejka
Kad je zdravlje u pitanju, voditeljka Marija Kilibarda poklonila je svoje poverenje upravo doktoru Dejanu Čubrilu.
- Na osnovu hormonskog statusa i krvne slike doktor je ocenio šta mom organizmu nedostaje, šta treba da menjam ili izbacim kad je reč o ishrani. Smatrao je da je neophodno da uskladim bioritam, redovnije i više spavam, što je u mom slučaju problem, kako zbog posla, tako i zbog bogatog društvenog života. (Smeh) Pored pravilne ishrane, najvažnije je da obroke uzimam u određeno vreme i da u međuvremenu ništa ne grickam. Sada sam u svoju redovnu ishranu uvrstila šejkove koje sama pravim, a pijem ih ujutru i uveče. Njihovi sastojci kao što su rogač, matični mleč, seme lana i konoplje, ovas, bademovo mleko koje sama pravim, avokado, sokići od šargarepe, celera, kakao, cimet, zlatna maka pospešuju memoriju i koncentraciju. Važno je da napomenem da je svaka osoba različita, i da bez konsultacije s lekarom ništa ne treba uzimati na svoju ruku, pa čak ni suplemente kao što su vitamini C i B. Od suplemenata ja koristim samo magnezijum citrat. Pored svega, dva puta dnevno mućkam šejk od kvasca.
dr Dejan G. Čubrilo, docent medicinske fiziologije,
specijalista medicine sporta i antiejdžing medicine
Priredila: Ksenija Konić
