Tireoideja je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem i nastaje već u četvrtoj nedelji embrionalnog života. Smeštena je na prednjoj strani vrata i pokretna je pri gutanju. Sastoji se od dva režnja (18 - 22 gr.), spojenih mostom tkiva. Vezivna opna koja je obavija ulazi u žlezdu i deli je na manje celine. Veoma je dobro prokrvljena. Kad mirujemo, kroz gram tkiva protekne 5 ml krvi u minuti, a kada se uzbudimo, prokrvljenost je i tri puta veća. Zato se u stresu oseća gušenje u vratu. U štitastoj žlezdi se stvaraju hormoni: jodoproteini (tiroksin - T4 i trijodotironin - T3), kojima ona utiče na metabolizam gotovo svih ćelija u organizmu. Zato je korisno uzimati 150 - 200 (u trudnoći 250) mikrograma oligoelementa joda na dan, kroz raznovrsnu hranu (morska riba, celer, cvekla, pirinač, spanać, blitva, kopriva) i vodu. Međutim, veći unos joda može da uzrokuje poremećaj lučenja hormona. Zakonska obaveza jodiranja kuhinjske soli od 1954. godine korigovana je 1993. godine na 20 mg po kilogramu soli. Poremećaji tireoidne funkcije nisu retki, a rastućoj incidenciji doprinosi sve bolja dijagnostika.
HIPERTIREOZA
Hipertireoza je povećano lučenje hormona tireoideje i lako se prepoznaje: osoba, a to su češće žene (4:1), postaje nervozna, gubi na telesnoj masi, opada joj kosa, žali se na brz rad ili i nepravilnost rada srca, podrhtava, ima slab san, umorna je, a neretko ima slabost mišića. Po uspostavljanju dijagnoze, uz pomoć lekova koji smanjuju sintezu tireoidnih hormona osoba ponovo uspostavlja normalnu tireoidnu funkciju (remisija), a da bi to stanje što duže potrajalo, savetuje se promena načina života i povećanje praga reakcije na stres.
ŽENE ČEŠĆE OBOLEVAJU OD HIPERTIREOZE
Psihičko stanje, endokrini i imuni sistem (PNEI) u tesnoj su uzajamnoj funkcionalnoj vezi. Kada postoji dispozicija i u uslovima ponavljanog stresa i drugih faktora sredine (na primer: toplota, strah, briga) bolest se ispolji. U reproduktivnom periodu hormoni jajnika - estrogeni ispoljavaju funkcionalni sinergizam sa tireoidnim hormonima, zadržava se tečnost, ispoljava glavobolja, štitasta žlezda je uvećana, javljaju se smetnje u vratu, suv nadražajni kašalj, nervoza... Imunski uzrokovana hipertireoza može da se ispolji kao Hashitoxicosis ili kao Graves- Bazedovljeva bolest koju karakterišu, pored povećanja koncentracije tireoidnih hormona u krvi, uvećanje tireoideje i promene na očima - orbitopatija. Često još neko u porodici ima autoimunu bolest.
Primenom lekova postižu se remisije, ali postoji sklonost ka recidivu bolesti zbog hormon-stimulišućih autoantitela (AtTSHR). Posle godinu dana primene lekova, ukoliko se ne postigne stabilna remisija, savetuje se ili operativno uklanjanje tireoideje kod mlade osobe ili primena izotopa joda (131 I), kod starijih osoba. Hipertireoza je faktor rizika za smanjenje mineralne gustine kostiju, to jest za nastanak osteopenije i osteoporoze, pa se savetuje provera kvaliteta kostiju.
HIPOTIREOZA
Hipotireoza je smanjeno lučenje hormona tireoideje. Obolela osoba budi se sa otocima gornjih kapaka i prstiju šaka, umorna je, pospana, oseća se teško, dobija u telesnoj masi, koža postaje hladna, suva, perutava, gruba, trbuh nadut, javlja se zatvor, slabost skeletnih mišića, a usled zadržavanja vode u organizmu povećan je krvni pritisak. Kod velikog broja obolelih od depresije, ispitivanjem se dokaže da boluju od hipotireoze. Dijagnostika ovog oboljenja uspešna je i pouzdana. Subkliničku hipotireozu potvrđujemo primenom hipotalamusnog hormona (TRH).
Nadoknadom hormona, sintetičkog tiroksina, (pristup je uvek individualan) znatno se popravlja kvalitet života osobe.
ŠTA JE HASHIMOTO?
Doktor Hakaru Hašimoto je davne 1912. godine ukazao da postoji hronično zapaljenje tireoideje, autoimuna bolest (AIBT), i da se ona javlja u svim starosnim dobima te je čest uzrok hipotireoze. Za ovo multifaktorijelno oboljenje nije moguće odrediti štetan, kumulativni doprinos prethodnih virusnih infekcija, fizičkih agenasa (zračenje iz spoljašnje sredine, radioaktivni otpad) i hemijskih grupa (rušenje rafinerija, pesticidi, aditivi, lekovi - na primer, litijum i drugo). Treba naglasiti da se javlja i komorbidnost - istovremeno ispoljavanje i drugih autoimunih bolesti. Autoantitela ne mogu da iščeznu, ali njihov porast upućuje na radikalno rešenje zbog rizika od nastanka dobro diferentovanog karcinoma tireoideje. Pored pomenutih poremećaja tireoidne funkcije mogu da nastanu i morfološke promene tireoideje. Difuzno uvećanje ili struma difusa, ukoliko traju činioci koji su je uzrokovali (na primer, hronični nedostatak joda), može da pređu u nodusnu strumu. Proverom hormonskog statusa i metodama vizualizacije (ultrazvuk, scintigrafija) postavlja se dijagnoza i bira najpovoljniji oblik lečenja.
prof. Snežana Đurica, internista endokrinolog u ordinaciji Thyreo medicus, redovni prof. interne medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji
Priredila: Ksenija Konić
