Mleko je obavezan sastojak jelovnika deteta. Kada je reč o odojčetu, podrazumeva se da majčino mleko ima apsolutnu prednost, odnosno adaptirana formula kravljeg mleka u slučajevima gde ono nedostaje, dok se tek nakon tog uzrasta mogu koristiti obično kravlje, kozje ili ovčje mleko, kao i proizvodi koji se dobijaju od njih. Mlečne formule bazirane na izolatu proteina soje znatno su inferiornije od onih dobijenih od kravljeg mleka, te su primarno namenjene za ishranu dece sa galaktozemijom i alergijom na proteine kravljeg mleka posle prve godine. Potrebno je istaći da se ove formule ni u kom slučaju ne savetuju prevremeno rođenoj novorođenčadi i odojčadi, kao ni deci sa oštećenom funkcijom bubrega i alergijom na proteine soje.
BOGATSTVO KALCIJUMA
Mleko i mlečni proizvodi predstavljaju biološki visokovrednu i lako svarljivu hranu. Ono što mleko čini posebnim i nezamenjivim u ishrani dece, kao i odraslih, jeste visok sadržaj kalcijuma - izuzetno važnog i neizostavnog elementa, ne samo za razvoj i održanje skeleta i zuba, nego i za brojne druge procese u organizmu. Da bi se zadovoljile potrebe u kalcijumu, optimalna dnevna količina mleka za dete posle navršene prve godine iznosi 500 ml, a minimalna 350 ml. Poseban značaj odgovarajućeg unosa mleka i mlečnih proizvoda tokom detinjstva ogleda se u prevenciji osteopenije i osteoporoze, to jest, oboljenja koja se ispoljavaju sklonošću prelomima kuka, kičmenih pršljenova i drugih segmenata skeleta u poznijim godinama.
PREDNOST MLEKA
U odnosu na drugu hranu sadržana je i u prisustvu laktoze – mlečnog šećera koji podstiče crevnu resorpciju kalcijuma i mikroelemenata (gvožđe i drugo) i favorizuje rast korisnih bakterijskih sojeva u debelom crevu, kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium. Prisustvo ovih bakterija u debelom crevu značajno doprinosi prevenciji alergijskih manifestacija, kao i drugih poremećaja. Detetu sa 1-2 godine se preporučuje punomasno kravlje mleko, od 2-5 godina poluobrano (1,5%), a nakon toga obrano. Na kraju treba istaći da fermentisani mlečni proizvodi u likvidnom obliku, kao što su jogurt, kefir i kiselo mleko, zbog probiotičkog efekta i bolje iskoristljivosti kalcijuma, imaju apsolutnu prednost u odnosu na obično mleko i različite vrste sireva.
IZBOR ZDRAVLJA
U jednoj šolji svežeg mleka krije se obilje korisnih proteina, minerala i vitamina. Proteini koje unosimo u organizam ishranom snabdevaju nas amino kiselinama, malim biološkim molekulima koji se spajaju u različite konfiguracije kako bi formirali nove proteine u obliku kakav je našem telu potreban. Iako ljudski organizam može da proizvede 12 od 20 aminokiselina koje se nalaze u proteinima koje unosimo ishranom, ipak mu nedostaje sposobnost da proizvede preostalih osam. Njih moramo da unesemo ishranom. Proteini u mleku smatraju se kompletnim, visokokvalitetnim proteinima jer sadrže sve esencijalne aminokiseline, a konzumacijom samo jedne šolje svežeg mleka dobićete čak 8 grama kompletnih proteina koje naš organizam koristi kako bi se oporavio od povreda, proizveo antitela, izgradio mišiće i održavao dobru snabdevenost krvlju svih delova tela.
Takođe, sveže mleko je bogato kalcijumom i fosforom, pa kroz jednu popijenu šolju naš organizam dobija čak 30 procenata preporučene dnevne doze ovih minerala. Kalcijum i fosfor zajedno rade na tome da izgrade koštano tkivo i obezbede čvrstinu čitavog skeleta. Bogato vitaminima A i D, sadrži i nekoliko B vitamina, uključujući 50 procenata vitamina B-12, 38 procenata riboflavina i 17 procenata pantotenske kiseline koji su nam potrebni svakog dana. Vitamin A je značajan za zdravu kožu kao i za očno tkivo, vitamni D pomaže pri iskorišćavanju kalcijuma koji unesemo ishranom, a vitamin B pomaže pri preradi proteina, ugljenih hidrata i masti. Zbog svega ovoga, već narednog jutra zdravo započnite dan i uz doručak ne oklevajte da obradujete svoje telo bar jednom šoljom zdravog, svežeg mleka.
Piše: prof. dr Nedeljko Radlović
Univerzitetska dečja klinika, Beograd
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
