Genetski modifikovani organizmi - GMO, je termin pod kojim se u najširem smislu označava svaka promena u genomu. Promene u genomu mogu biti posledica rekombinacije roditeljskih gena u potomku. Tu spada i hibridizacija, koja ima značajno mesto u postupku poboljšanja kvaliteta, oplemenjavanje i selekciju organizma. Međutim, pod GMO, o kojem se vodi tolika polemika, podrazumeva se takav način modifikacije genoma, koji se u prirodi nikada ne bi desio. Mogu se samo dobiti genetskim inženjerstvom, to jest u laboratoriji. Te modifikacije su na račun sasvim nesrodnih vrsta. Na ovakav način GMO u svojoj DNK sadrže potpuno strani gen, unešen u laboratorijskim uslovima i naprednim tehnikama. Izvor ovih gena su u biljnom svetu, u svetu mikroorganizama, insekata, životinja, uključujući i najsloženije vrste. Dovoljno zastrašujuće, zar ne?
Pojava genetički modifikovanih organizama trebalo bi da reši pre svega pitanje gladi u svetu, jer bi se dobile otporniji organizmi, sa boljom tolerancijom na bolesti, insekte, korove i bez upotrebe hebricida i pesticida, sa povećanom biomasom. Međutim, pitanja koja se nameću zbog načina stvaranja GMO takođe nisu zanemarljiva. Sa odgovorom se ne sme ishitriti, jer nema dovoljno relevantnih dokaza o bezbednosti zdravlja konzumenata takvih proizvoda.
ZA I PROTIV GMO
Pre skoro tri godine, tačnije 15. 6. 2010, zbog sve češćih najava da će Zakon o genetski modifikovanim organizmimau Srbiji biti uskoro promenjen i da će se dozvoliti uzgajanje kultura i promet namirnica poreklom iz GM semena, na inicijativu Aktiva kvantne medicine i Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva, uz podršku Komisije za uređenje Tradicionalne medicine pri Ministarstvu zdravlja Srbije i Udruženja makrobiotičara Srbije, organizovana je panel diskusija na temu: Genetski modifikovani organizmi - uzgajanje kultura i promet namirnica poreklom iz GMO sistema. I dok je u SAD proizvodnja i ishrana na bazi GMO veoma liberalna, Evropska unija je još rezervisana po pitanju ovakvih promena jer nema dovoljno dokaza o bezbednosti upotrebe takve hrane. Jedan broj naučnika u svetu oštro se protivi široj upotrebi GMO zbog štetnih posledica po zdravlje koje su dokazane na životinjama.
NACIONALNA VAŽNOST
I danas, kao i pre tri godine, jasno je da bez konsultovanja eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti, nije moguće rešenje ovog i te kako važnog pitanja, ne samo zbog mogućih problema u bliskoj budućnosti od uvođenja GMO u ishranu, već i po pitanju dalekosežnih i potencijalno negativnih posledica za održanje ljudske vrste u celini. Pitanje o GMO otvara pitanje bioetičkih problema današnjice i potvrđuje da se i po ovoj temi nauka nalazi na raskrsnici. Za svaku vladu je izuzetno važno pitanje ishrane, kao nacionalne strategije za očuvanje zdravlja nacije. Za donošenje zakonskih propisa u vezi sa proizvodnjom i prometom hrane biljnog i životinjskog porekla od GMO, značajno bi bilo da ključnu ulogu imaju medicinski stručnjaci koji bi dali svoju reč. U svemu tome, bilo bi važno da se otvoreno govori kako o potencijalnim prednostima, tako i o opasnostima široke primene GMO. U razmatranju takvih pitanja, svakako se nameće i ono koje se odnosi na očuvanje kvantno-holografske sprege makrosistemskog i mikrosistemskog energetsko-informacionog nivoa organizma i biosfere, tačnije noosfere, jer ne može se očekivati da neće biti traga u makrokosmosu ako mikrokosmos i živa bića pretrpe velike štete i izmene.
GMO U SVETU I KOD NAS
Ekspanzionistički razvoj GM useva u svetu nameće razmatranje modela poljoprivrede koji bi se odupro tome, kroz održavanje prirodne ishrane uz razvijanje organske poljoprivrede sa primenom kvantno-informacionih tehnologija. O tome svedoče brojni radovi naučnika sa područja bivšeg SSSR-a koji ukazuju na mogućnost značajnog povećanja biomase i klijavosti biljaka, bez genetskih izmena. U svakom slučaju, do donošenja konačne odluke o liberalizaciji GMO, neophodno je sprovesti dugogodišnje praćenje, sve dok se nepobitnim naučnim studijama ne dokaže neškodljivost GMO u ishrani.
Na poziv Milice Vojić Marković, predsednice Odbora za zaštitu životne sredine u srpskom parlamentu, 6. 2. 2013. godine u Skupštini Srbije, tokom drugog javnog izlaganja o GMO, ponovo su uzdržanost od olakog uvođenja GMO izneli predstavnici Srpskog lekarskog društva.
I sa ovog skupa upućen je apel našoj državi da se oblast GMO mora jasno definisati i da, ako je to potrebno, treba raspisati referendum na kome bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO u Srbiji.
Zlata Jovanović Ignjatić
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i homeopata
Priredila: Ksenija Konić
