Ljubav je uzvišeno osećanje koje od nas čini bolje ljude i to je jedno od najvećih životnih vrednosti. Mada počiva na osnovnoj potrebi ljudskih bića za pripadanjem, ono što je za ljubav neophodno jeste autonomija ličnosti. Psihološki nezavisna, zrela ličnost u stanju je da sa drugom osobom gradi odnos koji donosi dugoročno zadovoljstvo. Sposobna je za davanje ljubavi, ali i prepoznavanje osoba koje su spremne da s njom grade takav recipročan odnos.
PRILAGODITE OČEKIVANJA
Iskustva koja nosimo iz primarne porodice, prethodne emotivne veze, ali i kultura u kojoj živimo, mogu da nametnu različita očekivanja i sugerišu često nerealne, idealizovane predstave o ljubavi. Ti modeli u velikoj meri utiču na oblikovanje našeg scenarija prave ljubavi i ljubavne veze. Što se naših očekivanja tiče kada je reč o najuzvišenijem ljudskom osećanju, studije pokazuju da smo generalno skloni da više pažnje obraćamo na razočaranja. Iskustva koja su premašila naša očekivanja uzimamo zdravo za gotovo. Kada se ono što očekujemo ne dogodi, osećamo se gore nego što smo mislili da će biti. Ako u ljubavi niste srećni kao što ste se nadali, najverovatnije ste očekivali previše.
BUDITE OTVORENI ZA LJUBAV
Ljubav nije rezervisana za određeni životni period i ona uvek može da nam se dogodi. U pitanju je ljudska potreba za emocionalnom vezanošću koja je značajna tokom celog života. Navodno biranje života bez ljubavi i verovanje da ona podrazumeva žrtvovanje slobode i sopstvenih potreba, samo je još jedna od racionalizacija. Kada volimo, proces prilagođavanja predstavlja sam proces ljubavi. Verovatnije je da su različiti aspekti ljubavi relativno značajniji u različitim životnim periodima. Nekad nam je važna strast, drugi put intima, a ponekad posvećenost, u zavisnosti od konteksta drugih životnih zadataka i uloga u našem životu.
ŠTA JE LJUBAV
Otvorenost za ljubav podrazumeva jedan otvoren i iskren odnos prema sebi i svojim potrebama. Da bismo to mogli da postignemo, neophodno je da upoznamo sebe. Šta to zapravo znači? Ako smo u stanju da prepoznajemo sopstvena osećanja, uspostavimo kontrolu nad njima i iskoristimo ih da nas pokrenu u pravom smeru, stvaramo kvalitetnu osnovu da saosećamo i sa drugima uspostavljamo odgovarajuće odnose. Ljubav je na mnogo načina smisao našeg života. Problemi izgleda počinju kada smo uvereni da je to i jedini smisao. Očajnička potreba za ljubavlju često je zasnovana na strahu od samoće. Ove emocije u velikoj meri mogu da blokiraju našu sposobnost da doživimo ljubav.
KAKO RAZVITI VEŠTINU LJUBAVI
Šta vam je važnije: da volite ili budete voljeni? Često smo uvereni kako nam je lako da volimo, a da je glavni problem naći odgovarajuću osobu koja će nam pri tom uzvratiti osećanja. I najvažnije, kao rešenje problema postavljamo cilj da postanemo osoba koja je vredna ljubavi. Svoju vrednost pokušavamo da postignemo na različite načine. Najčešće su to popularnost, seksepil, društvena moć... što treba da nam poveća šanse kako bi nam se dogodila emotivna veza. Međutim, još je From tvrdio da je ljubav umeće, veština povezana s našom sposobnošću da volimo. Bezuslovno prihvatanje sebe, sa svim svojim manama i vrlinama, upoznavanje sopstvenih očekivanja, ciljeva i potreba, osnov su spremnosti da nam se dogodi ljubav. Prihvatanje sebe omogućava nam da prihvatimo i drugoga. Zapravo, ljubav prema drugoj osobi podrazumeva spremnost da aktivno ulažemo trud u međusobni odnos, da je zaista upoznamo i izađemo u susret njenim potrebama. Ljubav je sposobnost da dajemo i emocionalno se investiramo ne tražeći ništa zauzvrat. To je osnova iz koje se razvijaju ljubav i ljubavni odnos. Međutim, to nije dovoljno.
ŠTA JE POTREBNO DA BI VEZA USPELA
Da bi veza zaista uspela i razvijala se, potrebna joj je uzajamnost, neophodnost da bude uzvraćena, a to ne zavisi samo od nas.
Frojd je smatrao da psihički zdravu osobu karakterišu dve ključne karakteristike, sposobnost da radi i sposobnost da voli. Kapacitet za ljubav stiče se tokom odrastanja i sazrevanja u odnosima sa bliskim osobama. Ali, tu nije kraj. Godinama se menjamo, mentalno, emocionalno i duhovno. Kao što se osoba menja celog života, tako i sposobnost za ljubav nastavlja da se razvija tokom novih životnih faza. Ljubav je jedinstveno iskustvo, ali kao i od života, ne možemo od nje tražiti garanciju da će trajati zauvek. U realnosti se zapravo to i ne događa tako često. Zrela, autonomna ličnost je ona koja je u najvećoj meri razvila svoje kapacitete za ljubav, ona joj je želja, ali ne i uslov života i opstanka.
Sanja Stanić, psiholog
Priredila: Ksenija Konić
