Mladost, sa svim atributima ne samo fizičkim (snaga, brzina, izdržljivost, zategnutost) već i psihičkim (ambicioznost, energičnost, nestrpljivost, instant rešenja , pozitivno mišljenje, lažni optimizam, brz uspeh). Trend, odnosno teror mladosti i lepote, kako ga još zovu, posebno je potenciran reklamama (na kojima su isključivo privlačni ljudi), medijima (voditelji su zgodni, lepi), modom (mršave i visoke devojke), filmovima (glumci posle pedesete sve teže dobijaju uloge), ali i samom industrijom kozmetike, kojoj ovaj fenomen značajno uvećava profit.
BITI MLAD I FIT
Negiranje biologije, nužnosti razvojnih faza sa jedne strane , kontradiktornost, sukob između onoga što jesmo i onoga kakvi bismo trebali da budemo, izgledamo, osećamo i mislimo jer je to ideal koji pre svega zapadno društvo nameće, stvara mnoge intrapsihičke sukobe. Da li je moguće neprihvatanje životnog ciklusa i njegovih faza, a sa druge strane kako se i da li je uopste moguće odupreti tom imperativu mladosti i lepote? Da li jednostavno čovek može da ostane imun na trendove koje društvo postavlja. Jako teško, zbog urođenog i snažnog motiva da se bude prihvaćen i voljen, da nas poštuju drugi i da sebe poštujemo, da pripadamo zajednici u kojoj se nalazimo. I šta onda kada se čovek nađe rastrzan između dve snažne sile - neumitnosti bilogije i snažanog pritiska okoline da se ostane što duže mlad, fit… I upravo taj sukob stvara prostor za razne manevre estetske hirurgije, opsesivnog vežbanja, dijeta, mezoterapija, face liftinga, pozitivne psihologije. Oni nude rešenje, oni se od strane ljudi koji stare opažaju kao most pomirenja trendova i biologije. Da li je ovo trajno, delotvorno rešenje? Čak i da odlaže starenje na neko vreme preti da stvori brojne psihičke poremećaje - opsesivno-kompulzivno ponašanja (rigorozne dijete, vežbanja, korišćenje kozmetičkih preparata…) depresije, anksioznosti – (ukoliko se uprkos raznim zahvatima ipak probije neka bora ili pega na rukama…) Osećanje krivice ukoliko se ne uklapamo u idealne parametre koje nameće društvo preko medija, jer je to znak da ne brinemo o sebi. Neispunjenje pravila ponašanja i sumanute discipline koja bi trebalo da nam obezbedi dostizanje ideala,nužno stvara osećanje frustriranosti i neadekvatnosti, što dalje može voditi u stanje očaja i depresivno raspoloženje.
NIKO NE SME BITI STAR
Mišel Uelbek francuski pisac kaže da danas možete biti i svinger, biseksualac, transseksualac, zoofil, ljubitelj sadomaza, ali ne smete biti star. Al Pacino u Đavoljem advokatu rece – moj omiljeni greh je sujeta , da li je ovo manipulacija sujetom? Još davno Oskar Vajld je u svom romanu Slika Dorijana Greja upozorio na zlu sudbinu čovekove želje da ostane zauvek lep i mlad.
Kolektivni narcizam kao dijagnoza modernog društva, sa dominantnim idejama - ja nikada neću ostariti! starost ne sme postojati! Pitanje je šta čovek dobija ovim poremećajem, koji to strah ovaj poremećaj pokušava da suzbije? Strah od smrti, strah od konačnosti, propadanja tela, obezbeđivanje iluzije da se ovim poduhvatima kupulje dugovečnost. U kulturi okrenutoj pre svega materjalnim, telesnim zadovoljstvima logično je da verovanje da će sodržanjem mladosti tela obezbediti sebi besmrtnost. Pored toga ljudi dobijaju na taj način nerealnu poruku da mogu imati veliku kontrolu nad prirodnim tokom život a takvo uverenje moram imati kontrolu je u osnovi brojnih pormećaja. Pre svega zahtev prema sebi – moram kontrolisati svoje odrastanje kako je u neskladu sa realnošću jer je nemoguće, vodi u anksiozne i depresivne poremećaje. I Zahtev prema životu da ne bi smeo da teče se takođe opire realnosti, jer život teče…vodi u konstantno osećanje frustriranosti i opsesivne pokušaje da se samomučenjem zaustavi tok života.
FAZE ŽIVOTA
Sistem vrednosti u kome primat imaju spoljašnji izgled i mladost, automatski zanemaruje iskustvo, unutrašnje bogatstvo, koje jedino mogu da pripadaju starosti. Zahvaljujući njemu cvetaju modna industrija i estetska hirurgija, ali šta je sa pojedincem i njegovom srećom, koliko dugo će kupujući laži prkositi biologiji i koja je cena borbe? Da citiram K.G. Junga –Svako ko u podne svog života unosi zakone jutra, platiće visoku cenu poremećajem svoje duše .
Ovo ne znači da je briga o telu, telesnom zdravlju, lepoti nebitna ili put u probleme. Zdrav stav se ogleda u prihvatanju kontinuiteta života, sebe kao bića podložnog promenama, menjanju onoga što je u našoj moći i prihvatanju neminovnosti i kao vrhunsko umeće znati razlikovati ta dva. Životni ciklus ima razvojne faze, iako pokušamo da ga zauzdamo u jednoj tački, protiv njegovog prirodnog toka, ne uživamo u vrlinama i manama svake od njih, bićemo možda naizgled spolja mlađi ali unutar sebe nesrećni. Erih Erikson smatara da svaka faza nudi različite mogućnosti uživanja, zadatak čoveka je da ih otkrije.
Ksenija Petrović
Psiholog
