Mobing pre svega podrazumeva vid komunikacije u radnom okruženju koji je po svojoj prirodi neprijateljski, neetičan i svodi se na psihičko zlostavljanje određene osobe, najčešće od strane šefa ili nekoga ko je nadređen. Mobing je prisutan u različitim poslovnim organizacijama i institucijama, a neki podaci ukazuju na to da je u Srbiji najprisutniji u državnoj upravi i školstvu. Mobing na zaposlenom može da se ispolji u različitim formama, od konstantnog i neosnovanog kritikovanja, ponižavanja, preopterećivanja takve osobe radnim zadacima koji nisu u skladu s njenim opisom posla i strukom, ignorisanja onoga što govori, stalnog prekidanja u komunikaciji do otvorenog vređanja i kažnjavanja. Mobing može da bude prisutan i u neobičnim formama kao što je, na primer, sazivanje sastanaka na kojima samo direktor govori, drži monologe, ne poziva na razgovor i diskusiju... Ovakvo ponašanje podrazumeva da su zaposleni u funkciji zadovoljenja njegove lične potrebe za pažnjom i dokazivanjem, a njihovo mišljenje ostaje zanemareno, ignorisano i u drugom planu.
KO MOBINGUJE I KOGA MOBINGUJU
Mobing se najčešće dešava na relaciji nadređeni – podređeni, ali je takođe prisutan i u odnosu između kolega koji su hijerarhijski na istom nivou poslovanja u firmi. U tom slučaju, mobing se najčešće ispoljava u stavljanju osobe u socijalnu izolaciju u tom smislu da joj se kolege ne obraćaju, ne pozivaju je na sastanke i generalno izbegavaju njeno društvo. Problem sa mobingom generalno jeste u tome što se on često ispoljava u skrivenoj formi, to jest u ponašanjima nadređenih koji se u datom preduzeću obrazlažu višim radnim i kolegijalnim ciljevima. U pojedinim firmama, naročito u privatnom sektoru, zastupljena je takva poslovna praksa u kojoj je za neke zaposlene sasvim očekivano da rade i više od deset sati dnevno. Prekovremeni rad koji, naravno, nije adekvatno plaćen, smatra se pokazateljem lojalnosti zaposlenog, spremnosti za timski rad, posvećenosti firmi i zajedničkim ciljevima. Radnik za svoj prekovremeni rad ne prima adekvatnu novčanu nadoknadu, ali dobija sporadičnu pohvalu za posvećenost firmi i ukazanu kolegijalnost, čime se na jedan manipulativan način održava njegova motivacija da ostane u začaranom krugu zloupotrebe. Kao što vidimo, postoji mogućnost da se mobing sprovodi na vrlo perfidan način i može biti prekršten iz jedne klasične zloupotrebe u kolegijalnost i timski duh. Kreiranjem radne atmosfere u kojoj je prekovremeni rad norma, a godišnji odmori, slobodni dani ili bolovanja dokaz neposvećenosti firmi, stvara se pogodno tlo za različite vidove mobinga zaposlenih.
Žrtve mobinga
Samim tim dolazimo do tipa osoba koje lako mogu da budu na meti mobinga, to jest koje se lako upecaju na manipulaciju i zloupotrebu koja se odvija pod velom posvećenosti poslu i požrtvovanosti. Žrtve mobinga najčešće su izuzetno sposobne, stručne i kreativne osobe. Radi se o odgovornim, savesnim i motivisanim radnicima koji su osetljivi na kritiku, žude za priznanjem u radnom kontekstu i generalno su pravedni u socijalnim odnosima pa tako nastoje da budu pravedni i požrtvovani u svom radu ne uviđajući da se njihova savesnost zloupotrebljava.
Moberi
Osobe koje sprovode mobing najčešće su direktori i šefovi pojedinih organizacija ili institucija koji su duboko nezadovoljni sobom i svojim kompetencijama. Oni svoju nesposobnost prikrivaju tako što omalovažavaju druge i iz toga crpu doživljaj ličnog zadovoljstva. Moć koju sprovode u radnom kontekstu najčešće je način da od sebe prikriju nemoć u nekim drugim sferama života – uglavnom na privatnom polju. Iako to nije pravilo, iskustvo ukazuje da su moberi najčešće muškarci za koje bi se moglo pretpostaviti da su u nekom aspektu svog emotivnog ili čak seksualnog života nezadovoljni i imaju određenu vrstu animoziteta prema ženama, zbog čega su skloni da na poslu omalovažavaju žene pre nego muškarce. Na taj način oni svoje lične frustracije leče tamo gde im je dozvoljeno, to jest gde im pozicija to dozvoljava. Naravno, moberi nisu isključivo muškarci i žrtve mobinga nisu uvek samo žene, ali bar kada govorimo o Srbiji i firmama u kojima i dalje vlada jedan patrijarhalni, autoritativni sistem, u većini slučajeva uloge su podeljene upravo na ovaj način.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
Jedan od najčešćih razloga zašto ljudi ne prijavljuju mobing jeste strah od dobijanja otkaza. Danas je, međutim, u Srbiji aktuelan Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Važan element ovog zakona jeste član da je osoba koja prijavi mobing zaštićena od otkaza. Samim tim, svi oni koji se prepoznaju u pojedinim delovima ovog teksta, ohrabreni su da pažljivo proanaliziraju pomenuti zakon i preduzmu neophodne korake kako bi se izborili za svoje pravo na dostojanstven rad.
Mia Popić
Psiholog
