Da li rođenje deteta menja partnerski odnos?

4
Koliko mi zapravo idealizujemo dolazak deteta na svet, očekujemo li previše od zajedničke bebe i da li je, kada postanemo roditelji, stvarnost onakva kakvom smo je zamišljali, otkriva naša stručna saradnica, psiholog Milica Zarin
Foto: Shutterstock, Guliver
Foto: Shutterstock, Guliver

Rođenje deteta za većinu parova predstavlja najlepši trenutak i najvažniji događaj u životu. Ipak, ono čega većina nije svesna, pogotovo kada se rodi prvo dete, jeste da se sve menja i da život kreće jednim potpuno drugačijim smerom. Slušajući priče i gledajući svoje prijatelje, rođake i komšije, novopečeni roditelji u svojoj glavi imaju jednu idiličnu sliku - njihovo željeno dete je jedna preslatka čista lepa beba koja spava jede i igra se baš kada mi zamislimo da je vreme. Realnost je malo drugačija: nije nas više dvoje, nego troje i ta činjenica povlači mnoge promene u svakodnevnom funkcionisanju (odricanje, neispavanost, umor, nezadovoljstvo, često i osećaj potištenosti i beznadežnosti). Sve vreme koje smo do tada organizovali onako kako smo želeli, posvećivali sebi, partneru, prijateljima, nekim sitnim ili krupnim zadovoljstvima, sada posvećujemo detetu. Prinova je velika radost i roditelji čija su deca malo porasla reći će vam da su odavno zaboravili na slične teškoće, ali kada se to dešava u sadašnjem trenutku, mnogima nije lako da se sa tim izbore.

 

VEŠTINA RODITELJSTVA

Ipak, roditeljstvo, kao i mnoge druge veštine, uči se iz dana u dan. Kako rastu deca, razvijaju se i naše roditeljske uloge. Briga, nega i vaspitanje dece poslovi su koji zahtevaju odricanja i toleranciju, a podrazumevaju emocionalno investiranje. Međutim, ono što je najvažnije jeste činjenica da nijedan od partnera ne sme da zanemari ni sopstvene, a ni partnerove potrebe. Problemi najčešće nastaju kada su parovi potpuno okupirani detetom i posvećeni samo svojoj roditeljskoj ulozi. To u praksi znači da, na primer, ne provode vreme zajedno, ne viđaju se sa prijateljima čak i onda kada za to imaju vremena, ne izlaze, ne rade ništa za sebe, ili ne mogu da se prilagode novonastaloj situaciji. Često se događa da jedan ili oba partnera, teško podnose neispunjavanje sopstvenih želja,  pa dete počinje da biva prepreka ili krivac. Beba postaje centar sveta, a partneri često osećaju da nemaju lični život, kao da su izgubili identitet, postaju frustrirani jer im ništa ne ide kako su zamislili, ne mogu da se organizuju, niti da postignu sve obaveze. Zrela ljubav podrazumeva da dolazak deteta unapredi kvalitet emotivnog odnosa, iako su neke aktivnosti i navike na čekanju.

 

KAKO SE PRIPREMITI

Kako će neko reagovati na dolazak deteta, najviše zavisi od ličnosti i karaktera, želja i ciljeva. Generalno, promene u načinu života, koju prinova donosi, najviše se plaše osobe kojima je sopstveni komfor na prvom mestu. One strahuju da će dete ugroziti taj komfor i stalno imaju osećaj da nešto propuštaju.

 

KAKO SAČUVATI BLISKOST SA PARTNEROM

Koliko će se odnos između dvoje ljudi promeniti zavisi od razumevanja, tolerancije i načina na koji komuniciraju. Da bi dobro funkcionisali, partneri ne moraju da budu jednaki ili ravnopravni, već samo usaglašeni u ulogama i obavezama. Dobrom organizacijom i raspodelom poslova i obaveza dvoje sebi mogu da obezbede više slobodnog vremena, čiji nedostatak je najveći problem roditelja i vodi ka nezadovoljstvu i mogućnosti za pojavu emotivne krize među partnerima. Poželjno bi bilo uspostaviti obrasce koji su funkcionalni i u partnerskim i u roditeljskim odnosima (provodite vreme sa svojim detetom i partnerom, ali isto tako i obezbedite vreme posvećeno samo sebi). Tolerancijom, dogovorom, pomaganjem i zajedničkim učestvovanjem u dečjem odrastanju može se obezbediti dugoročno zadovoljstvo i stabilnost cele porodice. Ne bi trebalo da postoje striktne podele na muško-ženske poslove, partneri bi trebalo jedno drugom da omoguće slobodno vreme koje će iskoristiti samo za sebe. Svaku pomoć koju mogu dobiti treba da prihvate.  

Nije neophodno da otputujete sami ili da svake nedelje izađete na večeru sami. Bitno je da stvorite vreme za vas dvoje, pa makar to bila kafa popijena na miru u sopstvenoj kući, ili nekoliko minuta neobaveznog razgovora kada beba zaspi. Takođe, važno je i da to vreme (nekoliko dana, dan, pa i pola sata dnevno) partneri budu upućeni jedno na drugo i da ga provedu u prijatnoj, opuštenoj atmosferi. To je korisno izmeštanje ili distrakcija iz svakodnevnih obaveza i uloga, a ona je korisna iz više razloga... Najvažniji je što podseti roditelje da nisu samo roditelji, već i emotivni partneri i ljubavnici.

 

SAVET

Neki parovi uvereni su da će ih beba povezati i učvrstiti odnos koji je poljuljan, što je potpuno pogrešno. U odnosima u kojima postoji tolerancija, ljubav i volja da se ostane zajedno, dete jeste povezujuća snaga, ali u vezama u kojima postoje nesuglasice, negativne emocije i manjak ljubavi, dolazak deteta samo produbljuje neslaganje.

 

Milica Zarin, psiholog

 

makonda-tracker