Ljudski skelet sastoji se od 206 kostiju i svaka od njih može da se polomi. One su deo lokomotornog sistema organizma, međusobno se zglobljavaju, a služe za pripajanje mišića i ligamenata, čime se omogućava kretanje. Razlikujemo tri vrste kostiju: duge, kratke i pljosnate.
ŠTA JE PRELOM KOSTI?
Prelom ili fraktura je povreda koju karakteriše prekid kontinuiteta koštanog tkiva. Taj prekid nastaje usled dejstva sile koja prevazilazi čvrstinu kosti, zbog čega dolazi do nastanka prelomne pukotine. Na vrstu preloma utiču mehanizam povrede, snaga sile koja deluje na kost i smer njenog delovanja, kao i osobine same kosti (čvrstina, tip i deo na koji traumatska sila deluje).
VRSTE PRELOMA
Prema jačini sile koja uzrokuje povredu, prelomi se dele na traumatske (pad sa visine, saobraćajne nesreće, direktan udarac…), patološke (osteoporoza, infekcije kostiju…) i stresne (kod sportista i vojnika). Prema odnosu frakture kosti i mekog tkiva, razlikujemo otvoreni i zatvoreni prelom. Otvoreni prelom je povreda kod koje je prekinut integritet kože i mekih tkiva iznad kosti. Prelomna pukotina komunicira sa spoljašnjom sredinom i u praksi su ovi prelomi komplikovaniji za lečenje i oporavak. Zatvoreni prelom je onaj kod kojeg kost ne komunicira sa spoljašnjom sredinom i kod ovih povreda celovitost kože je sačuvana. Oni su ujedno i jednostavniji za lečenje od otvorenih preloma.
PRAKSA I POSLEDICE
Prelomi su najčešći u zimskom periodu i najčešće su to frakture ručnog zgloba. U većini slučajeva to su osobe starije životne dobi. Kosti koje se najčešće lome su prelom žbice na tipičnom mestu, prelom spoljašnjeg i unutrašnjeg gležnja skočnog zgloba i prelom ključne kosti.
Spomenute povrede prati bol, deformacija, patološka pokretljivost, krckanje i gubitak funkcije povređenog segmenta. Na mestu preloma ekstremiteta razvija se i otok kao posledica krvarenja, a pod kožu prodire krv i nastaju ljubičasto-modre mrlje (hematomi).
LEČENJE I FIZIKALNA TERAPIJA
Prelomi mogu da se leče operativno i neoperativno. Nakon što je bolesnik stigao u zdravstvenu ustanovu, potrebno je isključiti povrede koje ugrožavaju njegov život. Pre pokušaja nameštanja kostiju u prvobitni položaj, treba napraviti rendgenološku dijagnostiku. Kod otvorenih preloma potrebno je hirurški zbrinuti ranu i uključiti upotrebu antibiotika zbog mogućeg nastanka infekcije kosti.
Po skidanju gipsane imobilizacije, neophodan je nastavak lečenja fizikalnom terapijom. Vreme koje je potrebno da se ekstremitet koji je bio imobilisan vrati u zdravo stanje dobićemo ako broj dana nošenja gipsa pomnožimo sa tri. Ukoliko je ručni zglob bio imobilisan 4 nedelje, puna funkcija ruke vraća se za 12 nedelja.
Na početku lečenja, cilj fizikalne terapije ogleda se u tome da se povređeni što pre osposobi za hodanje, bilo samostalno ili uz pomoć štaka, uz razradu pokreta ekstremiteta koji nisu imobilisani. Kod prostijih preloma, fizikalni tretman počinje odmah nakon frakture i to magnetno-impulsnim poljem u cilju formiranja veće količine kalusa, a nakon desetak dana (u zavisnosti od preloma) uključuju se interferentne struje i statičke kontrakcije. Po skidanju gipsa, počinje se sa primenom hidro-kinezi terapije (samo aktivne vežbe, pasivne ne treba sprovoditi sve dok kalus nije solidan). Po potpunom srastanju komplikovanih preloma, potreban je intenzivan nastavak fizikalne terapije u rehabilitacionim centrima.
PREVENTIVA
Prelomi mogu da se izbegnu korišćenjem zaštitne opreme tokom bavljenja sportom, kao i na poslu u skladu sa pravilima o zaštiti na radu. Kada je reč o deci, neophodno izabrati mesta na kojima će se mališani igrati bez opasnosti od pada i povrede.
Priredio: Stefan Tošović
