Zadesne povrede petardama nastaju njihovim toplotnim ili mehaničkim dejstvom. Naime, one mogu dovesti do opekotina manjeg ili većeg stepena ili ogrebotina, razderotina, kao i do traumatskih amputacija delova tela. Najčešće su ozlede na licu, torzou i rukama i mogu ići od sasvim blagih pa sve do onih koje dovode do trajnog invaliditeta. Najčešće je reč o lezijama oka i delimičnom ili trajnom gubitku vida ili sluha, defektima kože glave i vrata sa posledičnom nakaznošću ili gubitku funkcije šake nakon amputacije prstiju. Moguće su i kombinacije više povreda.
POVREDE KOD DECE
Sve ove lezije mnogo su teže kod dece. U njihovom zbrinjavaju obično učestvuje više lekara različitih profila. One nižeg stepena mogu se pratiti i lečiti kod nadležnog pedijatra i školskog lekara, dok veće zahtevaju angažovanje hirurga. Povrede oka obavezno leče očni lekari. Deci ne bi trebalo dozvoljavati da sama rukuju pirotehničkim sredstvima, međutim, ukoliko i dođe do nesreće, neophodno je biti spreman da se pruži prva pomoć. Kod opekotina dovoljno je da roditelj na povređeno mesto stavi hladnu oblogu. Samo hlađene povređene regije usporava dalje širenje toplotne nokse u dubinu i uništavanje tkiva. Ne preporučuje se primena sredstava iz kućne radinosti. Plasiranje melema, krema, pasti, namirnica iz frižidera može samo znatno otežati rad lekarima i naknadno pospešiti i ubrzati razvoj infekcije. U slučaju krvarenja obavezno je pokušati tamponirati mesto povrede zavijanjem rane. Za to je sasvim dovoljno imati platnenu krpu, peškir ili neki deo garderobe. Nakon ukazivanja prve pomoći obavezno se javiti lekaru.
SANIRANJE POVREDA
Neke povrede petardama mogu se sanirati ambulantno. Uvek je neophodno dobro ispiranje rane i uklanjanje barutnih čestica i stranih tela. Posekotine i razderotine potrebno je suturirati na odgovarajući način. Obavezna je i provera antitetanusne zaštite. Manje ozlede obično zahtevaju redovno previjanje i praćenje uz primenu antibiotika. Hospitalizacija je rezervisana za teže povrede, a to su obično opekotine drugog i trećeg stepena i one koje zahvataju veći postotak površine tela. Gotovo uvek hospitalizuju se pacijenti sa opekotinama neutrogenih delova tela, glave i šaka, zbog moguće pojave neurogenog šoka, kao i ozlede sa amputacijama. Bolničko lečenje zahtevaju i velike razderotine kao i veći defekti tkiva koji nastaju eksplozijom. Hospitalizovana deca obično su podvrgnuta operativnom lečenju, a s obzirom na kompleksnost i šarolikost kliničke slike nekada zahtevaju i više intervencija. U lečenju se primenjuju različite operativne tehnike i to pre svega iz oblasti plastične hirurgije i ortopedije. U slučaju delimične i potpune amputacije prstiju uvek se pokušava sa reamputacijom i modeliranjem radi očuvanja funkcije. Nažalost, često zbog prevelike nagnječenosti i devitalizacije tkiva to nije moguće, te ostaje trajni gubitak funkcije. Kod većih i kod dubokih opekotina uklanja se mrtvo tkivo i vrši autotransplantacije kože sa drugih delova tela. Nakon ovakvog operativnog zahvata obično sledi dugotrajno praćenje u bolničkim uslovima uz redovno previjanje, nadoknadu tečnosti, elektrolita i primenu antibiotika.
OŽILJCI
Bez obzira na sav trud i moderne načine lečenja u mnogim slučajevima sekvele su trajno vidljive. Ožiljci kože i poremećaji funkcije pojedinih delova tela najbolji su pokazatelj velike opasnosti od upotrebe petardi.
Najbolja preventiva kod dece jeste nekorišćenje petardi.
Dr Đorđe Nedeljković, služba dečje hirurgije
Univerzitetske dečje klinike Beograd
