Problem odlaganja obaveza može vas opterećivati u različitim stepenu. Međutim, jasno je da većina nas zna na šta se misli kada se pomene tendencija da ono što bi trebalo da uradimo danas - ostavljamo za sutra. Takvo ponašanje u psihologiji poznato je kao prokrastinacija i to ne treba mešati sa lenjošću kod koje ne postoji svest o postojanju zadatka, cilja ili problema. Kod odugovlačenja, prisutna je svest o neophodnosti preuzimanja određenih akcija. Pošto se dotična aktivnost najčešće doživljava kao neprijatna, takva osoba je odlaže, što za posledicu ima sabotiranje rešavanja problema. Odlaganjem potrebne akcije problem se ne rešava, a obaveze se gomilaju. Ovim fenomenom mogu biti obuhvaćene sve oblasti života. Odlažemo obaveze u kući, na poslu ili fakultetu, obaveze koje se tiču lekarske kontrole ili praktikovanja zdravih stilova života. Istraživanja pokazuju da 24 procenta ljudi pati od hroničnog odugovlačenja. Najčešći uzroci su: nedostatak samokontrole, perfekcionizam, strah od neuspeha, bojazan od kritike, nesigurnost u sebe, nesposobnost da se napravi ispravna procena vremena neophodnog za izvršenje nekog zadatka, pasivna agresija, buntovništvo, osećanje da je život isuviše kratak za trivijalne obaveze...
MEHANIZMI ODUGOVLAČENJA
Savremeni način života doveo je do povećanja aktivnosti koje odvlače pažnju i pogoduju porastu problema odugovlačenja. Televizija i turske ili španske serije, kompjuter, internet, različite sprave za zabavu... u velikoj meri provociraju nedostatak samokontrole i odugovlačenje. Oni koji su iskusni u odugovlačenju, znaju da i entuzijazam u nekoj novoj aktivnosti zapravo predstavlja olakšanje koje pobuđuje odlaganje neprijatnih poslova. Sposobnost da radimo više poslova u isto vreme – multitasking, može biti korisna veština, ali on je često i oblik prikrivene prokrastinacije. Počinjem od sutra ili od ponedeljka, može biti predmet šale, ali suštinski to su načini na koje ostavljamo sebi lufta i održavamo dobro raspoloženje uprkos nezavršenim obavezama. Stalno odlaganje neminovnog komplikuje se osećanjem krivice, porastom anksioznosti, samooptuživanjem i depresijom povodom odlaganja. Ova osećanja pojačavaju neprijatnost nastalu odlaganjem i učvršćuju izbegavajuće ponašanje.
POGREŠNI NAČINI DA POMOGNEMO SAMI SEBI
Ako pokušavate da se motivišete tako što ćete sebi govoriti otprilike ovo: Ja to moram da uradim, Ako ovo ne uradim, posledice su užasne, Za taj posao potrebno mi je posebno raspoloženje ili inspiracija i pri tom zamišljate samu aktivnost i neprijatnost koju ona proizvodi, sasvim je sigurno da ćete pogrešnim načinima motivacije sabotirati sebe. Motivacija preko rigidnih zahteva, straha od posledica ili neprijatnosti izvođenja aktivnosti, pojačava otpor i emocionalne blokade pa samim tim održava a ne rešava problem odugovlačenja.
KAKO PREVAZIĆI ODUGOVLAČENJE
Problem sa davanjem direktnih saveta ljudima koji odugovlače ogleda se u tome da je to često uzaludno. Osoba koja odugovlači veoma je svesna svog ponašanja, često raspolaže i značajnim brojem mogućih tehnika za prevazilaženje problema, ali odlaže njihovo praktikovanje. Ali i pored svega dobro je znati:
- Upoznajte motive i razloge koji stoje u pozadini odugovlačenja.
- Upoznajte i prihvatite sebe kao kompleksno ljudsko biće. To podrazumeva suočavanje sa sopstvenim manama i nesavršenostima, ali i realno sagledavanje sopstvenih snaga i potencijala.
- Razvijajte filozofiju racionalnog, kontrolisanog hedonizma koja zarad dugoročne dobrobiti i zadovoljstva zagovara kratkoročno prihvatanje bola, patnje i neprijatnosti. Prisetite se situacija koje su vam donele zadovoljstvo baš zato što ste u njihovo ostvarenje uložili puno truda i odricanja. Sve što vredi zaista ima cenu.
- Uporedo radite na promenama navika, pri čemu nastojte da vam očekivanja ne budu prevelika. Počnite od malih zahteva i skromnih ciljeva, nastojte da upravljate sobom donoseći odluke i određujući nagrade za dostignute ciljeve.
- Šta god da radite, neka to bude tek po nekoliko minuta, vaš mozak neće odoleti a da ne teži završavanju započetog.
- Razvijajte efikasnu motivaciju. Pravite plan imajući u vidu da isplanirate obavljanje prvo neprijatnih, a zatim prijatnih aktivnosti. Takođe, prvo se pozabavite hitnim, rutinskim aktivnostima, a zatim isto tako važnim, ali ne hitnim.
- Preuzmite odgovornost za sopstveno vreme i lični život. To vam daje slobodu da menjate ono što vam se ne dopada i razvijate se kao ličnost.
Sanja Stanić,
psiholog
