Kako prevazići teške životne situacije

6
Trenuci u kojima se suočavamo sa gubitkom prijatelja, zdravlja, voljene osobe ili sa smrću najbližih donose stres i patnju. Naš stručni saradnik, psiholog Sanja Stanić, objašnjava na koji način ćemo najlakše prebroditi težak period
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Većina ljudi u životu je iskusila ili će tek doživeti teške, izuzetno stresne i traumatične životne situacije. Bilo da je u pitanju smrt bliske osobe, gubitak zdravlja, raskid značajne veze ili razvod, gubitak posla, finansijski krah, a svako od ovih neprijatnih dešavanja predstavlja svojevrstan udar na psihološku stabilnost osobe. Uznemiravajući životni događaji, posebno ako nastupe naglo i neočekivano, primoravaju čoveka da redefiniše svoj život. I što je neočekivanost veća, a verovatnoća takvog događaja manja, psihička pometnja je izraženija. Dotadašnji način života jednostavno više nije moguć. Osoba je prinuđena da pronađe nove mehanizme zaštite od spoljašnjih i unutrašnjih pritisaka, reorganizuje ponašanje, da preispita svoja uverenja i životnu filozofiju... Zapravo, mora da se promeni, a promena je težak zadatak. Bitno je naglasiti da između teških životnih situacija postoje znatne razlike. Smrt je definitivna i konačna. Neke druge traumatične događaje karakteriše bar teorijska mogućnost povratka na staro. Ono što je zajedničko za sve teške trenutke, bez obzira na njihovu specifičnost, jeste doživljaj gubitka. Suočavanje sa njim najčešće se vezuje za osećanje tuge i depresivna stanja. Međutim, nositi se sa gubitkom, stvarnim ili metaforičkim, koji je posledica mučnog životnog događaja, sem tuge, podrazumeva mnoga nezdrava, disfunkcionalna osećanja. Bes, povređenost, anksioznost, gubitak kontrole i bespomoćnost, očekivane su reakcije u tim životnim momentima. Sve to često biva praćeno uznemiravajućim telesnim simptomima i problemima u intelektualnom funkcionisanju.

 

PROCES KROZ GUBITAK

Etape, koje većina osoba prolazi u procesu suočavanja sa gubitkom jesu: faza šoka i neverice, zatim protesta/besa, faza očaja i na kraju prihvatanje i oporavak. I pored činjenice kako kroz ove faze ne prolaze svi ljudi na identičan način, donekle je utešno da je u pitanju univerzalno ljudsko iskustvo. Tako dugotrajna i intenzivna patnja nije sama po sebi znak patologije. Proces oporavka je spor i mukotrpan, a stanje se nikada ne vraća na ono pre gubitka.

Uspešnost prevladavanja teške životne situacije ogleda se u prihvatanju realnosti, prorađivanju bola, prilagođavanju novim životnim okolnostima i nastavljanju života koje je vredan življenja.

 

STRATEGIJE PREVAZILAŽENJA - KOPING

Svaka strategija koju primenjujete da biste izašli na kraj sa ekstremno teškom situacijom koja prevazilazi vaše emocionalne i fizičke kapacitete naziva se koping. Koping zapravo, podrazumeva da se nosite sa problemom, a ne bespomoćno prepuštate okolnostima, to jest da plivate i ne dopustite da vas bujica ponese. Nekada je jako teško u sopstvenom životu napraviti razliku između ova dva stanja. Iskustveno, ukoliko se samo branimo, ublažavamo simptome i to najčešće privremeno. Uobičajene taktike izbegavanja dovode do još većeg stresa i zastoja u prevladavanju. To su: poricanje (nemam problem), odvraćanje pažnje (ulasci u površne seksualne veze da bi se, na primer, preboleo raskid), davanje oduška (vikanje, stalna zabrinutost bez preduzimanja bilo kakve akcije) i sedacija (otupljivanje uz pomoć alkohola, lekova, droge, prejedanja). Koping, nasuprot tome, podrazumeva suočavanje sa teškom životnom situacijom, menjanje onoga što možemo da promenimo i prihvatanje onoga što ne možemo.

Koping strategije mogu biti fokusirane na problem i na emocije. Svaka od njih ima prednosti i mana, ali kada su u pitanju teške životne situacije kao što je smrt bliske osobe, razvod ili otkaz na poslu, teška fizička bolest, realno je da je većinu njih samo donekle moguće kontrolisati. Suštinski, osoba je pred izazovom da se izbori sa svojim nezdravim emocijama kako bi stekla neophodan kapacitet da se suoči sa situacijom i u njoj pronađe one elemente koji su dostupni njenoj kontroli. Za promenu i izgradnju zdravog emocionalnog doživljaja koji omogućava savladavanje teških životnih situacija, ključna je promena uverenja koja osoba ima u vezi sa događajem, kao i značenje koje tom događaju pripisuje.

 

ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD ŽILAVIH LIČNOSTI?

Različiti ljudi prilikom susreta sa istim ili sličnim životnim nedaćama drugačije će reagovati. Puter se na toploti topi, a jaje se stvrdne, kaže poslovica. Proučavanje onoga što razdvaja osobe koje su uspešno prevladale teške životne situacije, takozvane žilave ličnosti, od onih kojima je opao kvalitet života i kojima je ugroženo zdravlje ukazuje da su ključna tri stava. Osobe koje su u mogućnosti da uspešno nastave dalje sa životom su, uprkos svemu, sačuvale posvećenost, kontrolu i izazov u nošenju sa teškom situacijom. Njihova posvećenost odnosila se na težnju da budu uključeni u dešavanja i povezani sa drugima, a ne izolovani. Kontrola ih je navodila da se bore i pokušavaju da utiču na situaciju, izbegavaju pasivnost i bespomoćnost. Izazov kao stav uticao je na sagledavanje situacije koje omogućava fokusiranje na korisne stvari koje se mogu naučiti iz mučnog iskustva. 

Sanja Stanić, psiholog

 

makonda-tracker