Osteoporoza ili pojednostavljeno rečeno šupljikave kosti jeste oboljenje koje karakteriše smanjenje mineralne gustine kostiju, pa kost postaje manje čvrsta i podložna prelomima, spontanim, ili uz silu manju od one inače potrebne da bi došlo do preloma zdrave kosti. Reč je o nemom oboljenju, bez simptoma, sve dok ne dođe do preloma koji se mogu desiti i prilikom uobičajenih aktivnosti. Najčešći osteoporotični prelomi su oni u pršljenskom delu kičmenog stuba i vrata, butne kosti i kostiju podlaktice.
Story: Da li je ovo oboljenje često?
- Približno deset odsto celokupne populacije ima osteoporozu, a znatno češće javlja se kod žena. Procenjuje se da od nje boluje svaka druga žena i svaki osmi muškarac, ukoliko su stariji od 50 godina. Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta i umanjenja kvaliteta života. Čak jedna četvrtina obolelih posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine.
Story: Kako nastaje osteoporoza?
- Maksimalna koštana gustina dostiže se oko tridesete godine. Posle toga, koštana masa se do pedesete godine smanjuje za 0,5 do jedan odsto godišnje. Posle menopauze, gubitak može iznositi i do deset procenata godišnje. Naročito je veliki gubitak u prvih pet do deset godina menopauze, a to dovodi do takozvane postmenopauzalne osteoporoze. Smatra se da nastaje zbog nedostatka polnih hormona, pre svega estrogena. Kod osoba starijih od 70 godina prisutna je takozvana senilna osteoporoza, a sekundarna osteoporoza može se javiti kao posledica mnogih bolesti ili uzimanja lekova koji negativno utiču na kosti. Nepromenljivi nasledni činioci (pol, rasa) sa jedne strane, i neki spoljni faktori na koje možemo da utičemo, određuju maksimum naše koštane gustine, što je veoma značajno za kasniji period života.
Story: Koji su faktori rizika?
- Za osteoporozu su to: porodična anamneza (osteoporotični prelom u porodici), pol, godine starosti, mala telesna masa (BMI<19 kg/m2), neadekvatna ishrana (ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D), alkohol, cigarete, kafa (preko četiri dnevno), fizička neaktivnost, zakasnela menarha (posle petnaeste godine života), amenoreja duža od šest meseci, rana hirurška ili prirodna menopauza pre 45 godine, različite bolesti (hipertireoza, hiperparatireoidizam, reumatoidni artritis, hronična bubrežna insuficijencija, hipogonadizam, težak alkoholizam…), upotreba lekova (kortikosteroida, antiepileptika, heparina...).
Story: Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze?
- Klasičnim rendgenskim snimanjem osteoporoza se otkriva tek kada je došlo do gubitka 30 - 40 procenata koštane mase. Osteodenzitometrija DEXA je zlatni standard za dijagnozu osteoporoze. Kod pacijenata koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne koštane gustine BMD (Bone Mineral Density) DEXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja. Rezultati merenja BMD - koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kostiju mladih zdravih osoba (20 - 40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z-skor.
Story: Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju?
- Pre svega ženama starijim od 65 godina, potom ženama u postmenopauzi, mlađim od 65 godina, a koje imaju jedan ili više faktora rizika, kao i ženama u postmenopauzi sa prelomima. Takođe, i ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine i odraslima sa osteoporotičnim frakturama. Ako je na osnovu klasične radiografije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi obavezno se radi osteodenzitometrija. Snimanje je važno i za odrasle osobe koje imaju oboljenje ili uzimaju lekove koji su povezani sa niskom koštanom masom ili gubitkom kosti (upotreba kortikosteroida duže od 2 meseca…). Muškarcima s kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma posle minimalne traume, kao i svim muškarcima starijim od 70 godina preporučuje se, takođe, ovaj postupak. Ali, i ženama sa dugotrajnom amenorejom kao i samo radi kontrole rezultata lečenja osteoporoze.
Story: Na kojim mestima se meri koštana gustina?
- Merenje koštane gustine DEXA metodom radi se rutinski na lumbalnoj kičmi i kuku. Takođe, moguće je uraditi merenje i na podlaktici kao i merenje celog tela. Nije potrebna posebna priprema za pregled koji traje oko pet minuta, a doza zračenja je zanemarljiva.
Story: Kako se leči osteoporoza?
- Terapija je prilagođena savremenom načinu života, uz povremene kontrolne osteodenzitometrije. Cilj je, ne samo da zaustavimo dalji gubitak koštane mase, već da je po mogućstvu i povećamo iznad rizika za nastajanje fraktura. Većina danas korišćenih lekova u terapiji osteoporoze deluje na smanjenje razgradnje kosti, a samo neki pospešuju njeno stvaranje. Primena lekova u najboljem slučaju može da poveća koštanu gustinu od oko sedam do devet odsto u periodu od tri godine. Maksimalan efekat postiže se u prvoj godini lečenja. Svaki porast koštane gustine za pet do osam odsto dvostruko smanjuje rizik od frakture kostiju.
Dr Milica Krstić
spec. fizikalne medicine
Dom zdravlja Dr Ristić
