Prema statističkim podacima šljiva je najzastupljenija voćka na našim prostorima. Kad je u pitanju njen rast i razvoj, prilagodljiva je različitim uslovima, a u domaćinstvu ima brojne namene. Šljiva je drvo iz familije ruža, a kada je o njoj reè najčešće se podrazumevaju sorte domaæe šljive, koje su mnogobrojne. Koristi se za ishranu, kao voæe, ali veliki deo proizvodnje odlazi na pripremanje tradicionalnog alkoholnog pića - rakije šljivovice. Srbija je drugi najveći proizvođač šljive u svetu sa godišnjom produkcijom od oko 650.000 t. U našim krajevima sveža šljiva može se jesti od maja do oktobra. Postoji preko 2 000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem. Raznih su veličina, ukusa, razlièitih boja i nijansi: plave, zelene, bele, žute, crvene, narandžaste...
LEKOVITOST
Plod šljive sadrži malo kalorija (oko 40 na 100 g), tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik, za èišæenje organizma, ali sadrži i mnoge korisne supstance: beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamine B grupe, vitamin C, vitamin E, vitamin K, gvožðe, eterièna ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mineralne soli, oksalate, organske kiseline, fenole, ugljene hidrate, celulozu, šeæer (prirodni). Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu poslužiti kao diuretik. Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuèi trebalo bi da jedu šljive u malim kolièinama. Šljiva èiste krvne sudove od masnih naslaga i kao moćan antioksidant deluju protiv slobodnih radikala.
ŠLJIVA U ISHRANI
Za ishranu se koristi sveža ili sušena šljiva, ali ne i koštica. Pored sveže i sušene, preporuèuju se i džem, marmelada, pekmez, slatko, kompot i sok koji se mogu koristiti tokom cele godine.
Sušene šljive izvor su korisnih sastojaka, mogu se jesti cele godine, a od njih se pravi i veoma ukusan kompot. Iako šljivovicu kao alkoholno piæe ne preporuèujemo za zdravu ishranu, obloge od šljivovice, komovice ili prepeèenice pomažu protiv mnogih bolesti i tegoba: povišene temperature, bolova u zglobovima, reume...
Knedle sa šljivama
Vreme pripreme: oko 2 časa/ Cena: 750 dinara
Sastojci za 6 osoba
1 kašika margarina
3 jaja
5 kašika ulja
1 kg belog krompira
200 g prezli
700 g mekog brašna
0,5 kg šljiva
Priprema
Očistite krompir i obarite ga u slanoj vodi. Potom ocedite vodu pa ga dobro izgnječite. Dok je krompir još topao, dodajte margarin i dobro ga umešajte pa ostavite da se prohladi. Dodajte jaja i dobro izmešajte. Postepeno dodajte brašno i mešajte dok se testo ne ujednači. Radnu površinu pospite brašnom pa premesite testo i razvijte ga na oko 1 cm debljine. Isecite testo na kvadrate dovoljno velike da u njih zavijete šljivu. Dlanovima popravite oblik knedle, a na mesto koštice iz šljive, stavite malo šećera pomešanog sa cimetom. Ubacujte knedle u ključalu vodu i kuvajte ih oko pola sata. S druge strane, dobro zagrejte ulje pa dodajte prezle i pržite ih dok malo ne potamne. Obarene i oceđene knedle uvaljajte u prezle sa svih strana, slažite ih u činiju i pospite preostalim prezlama. Uz tople knedle poslužite i šećer pomešan sa cimetom.
Jasmina Antonijević
