Brzina kojom jedete ne otkriva tip ličnosti, ali može da ukaže na neke osobine.
Sigurno poznajete bar jednu osobu koja svoj obrok završi pe nego što ostali stignu do pola. Jedva da prave pauzu između zalogaja, već čiste svoj tanjir dok drugi još uvek ćaskaju i nekako uvek deluju kao da su u žurbi.
Za neke je to navika oblikovana užurbanim načinom života. Ali psihologija otkriva da brzina konzumiranja hrane može da pruži male naznake o načinu na koji osoba misli, ponaša se i reaguje.
Na ovu naviku utiče mnogo toga: navike iz detinjstva, porodične rutine, dnevni raspored, kultura, nivo stresa, pa čak i vrsta hrane na tanjiru.
NE PROPUSTITE
Neko može da jede brzo zato što ima malu decu o kojoj treba da brine, kratku pauza za ručak ili godine navike, a ne zato što pripada određenom tipu ličnosti.
To ne znači da brzina kojom jedete (raz)otkriva celu vašu ličnost, ali može da pruži zanimljive veze između tempa kojim jedete i određenih psiholoških osoba. I može da služi tome da postane svesni nekih svakodnevnih navika.
Evo kojih 6 osobina imaju ljudi koji brzo jedu
Mogu da budu veoma motivisani i orijentisani ka ciljevima
Ljudi koji brzo jedu su često fokusirani na dostizanje cilja. Isti način razmišljanja može se sa hrane pomeriti i na druge oblasti života. Mogu da uživaju u štikliranju zadataka sa liste obaveza, efikasnom radu i prelasku na naredni izazov, umesto da se zadržavaju na jednoj aktivnosti.
Psiholozi primećuju da ljudi sa jačom orijentacijom ka postignućima često preferiraju brzinu i efikasnost u svakodnevnim rutinama, uključujući obroke.
S tim u vezi, brzo konzumiranje hrane se prenosi i na delanje u drugim oblastima života.
Možda su nestrpljiviji od proseka
Osobe koje brzo jedu često ne vole čekanje. Bilo da se radi o stajanju u redovima, sedenju tokom sporih sastanaka ili čekanju da stigne hrana, mogu prirodno da preferiraju brži tempo.
Ta tendencija se može preneti i na vreme obroka, gde usporavanje deluje neprijatno ili nepotrebno. Iako na nestrpljenje utiču mnogi faktori, psiholozi veruju da svakodnevne navike često odražavaju naš preferirani tempo života.
Produktivnost umesto prisutnosti
Za mnoge ljude koji brzo jedu, obroci su nešto što se uklapa između drugih obaveza, a ne aktivnost koja zaslužuje punu pažnju. Mogu odgovarati na imejlove dok jedu,gledati u telefon ili se mentalno pripremati za sledeći sastanak.
Psiholozi ovo opisuju kao stil razmišljanja koji je više usmeren na zadatke. Umesto da se u potpunosti angažuju u sadašnjosti, pažnja je često usmerena na ono što sledi. Iako ovaj pristup može poboljšati efikasnost, može i smanjiti svest o gladi i znacima sitosti
Možda će im biti teže da prepoznaju kada su siti
Jedan od najdoslednijih nalaza u psihologiji ishrane je da brzo hranjenje ostavlja manje vremena da signali sitosti tela stignu do mozga. Kao rezultat toga, ljudi koji brzo jedu mogu nastaviti da jedu više nego što im je zapravo potrebno pre nego što shvate da su siti. To ne znači da im nedostaje samokontrola.
Umesto toga, prirodna regulacija apetita tela jednostavno se bori da prati brzinu jedenja. Stručnjaci često preporučuju usporavanje, jer to omogućava da signali gladi i sitosti stignu.
Mogu da napreduju u brzom okruženju
Ljudi koji prirodno brzo jedu često se osećaju prijatno u zauzetim rasporedima, zahtevnim radnim mestima ili okruženjima gde se brze odluke cene. Mogu uživati u zamahu i postati nemirni kada se život uspori.
Naravno, ovo ne važi za sve. Mnogi ljudi jedu brzo jednostavno zato što im pauza za ručak traje samo 20 minuta.
Ipak, psiholozi upozoravaju da navike stečene pod stalnim vremenskim pritiskom mogu na kraju postati automatske, čak i tokom vikenda ili praznika. Istraživanja pokazuju da i ličnost i način života doprinose ponašanju u ishrani.
Mogu biti manje pažljivi dok jedu
Pažljivo hranjenje podrazumeva obraćanje pažnje na ukus, teksturu, glad i sitost bez ometanja. Ljudi koji brzo jedu često imaju manje prilika da primete ove znakove jer je obrok završen pre nego što su ga u potpunosti doživeli.
Psiholozi sve više smatraju pažljivo uživanje u hrani korisnim ne samo za fizičko zdravlje već i za izgradnju zdravijeg odnosa sa hranom. Usporavanje podstiče veću svest o tome šta jedemo i zašto to jedemo, umesto bezdušnog jedenja na autopilotu.
BONUS VIDEO
Omiljena hrana Srba puna bolesti i parazita - Doktor Eger objasnila: Evo zašto mnoge kulture opisuju svinjetinu kao prljavu
NE PROPUSTITE
