Korišćenje biljaka u današnjoj medicini i farmaciji veoma je zastupljeno pa je samim tim i njihova pomoć pri lečenju nekih bolesti nezamenjiva. Naš stručni saradnik dr Olga Murgaški objašnjava zašto su ljudi počeli da konzumiraju biljke, ali i da ih koriste kao lek.
Story: Za šta se u farmaceutskoj industriji upotrebljavaju biljke?
- Upotreba biljaka za prevenciju i lečenje različitih fizioloških stanja i bolesti stara je koliko i čovečanstvo. Dokaze o tome nalazimo na pećinskim crtežima, u predanjima koji su se prenosila sa kolena na koleno, u spisima drevnih, iščezlih civilizacija, ali i u savremenoj, južnoameričkoj, kineskoj i ajurvedskoj medicini, čiji se kontinuitet i razvoj oslanja na hiljadugodišnje iskustvo poznavanja lekovitog bilja. Medicina i farmacija, sa istorijske tačke gledišta, započinju kada je čovek u potrazi za lekom posegao za biljkama iz prebogate riznice prirode. Malo je poznato da se veliki broj današnjih lekova pravi sintetički, a po uzoru na hemijski sastav lekovitih biljaka.
Story: Kada su otkrivene lekovite biljke?
- Hipokrat i starogrčki lekar Dioskorides pre više od dva milenijuma sabrali su i sistematizovali tradiciju lečenja lekovitim biljkama naroda antičkog Mediterana i Orijenta, što je postalo neprikosnoveni stub tradicionalne medicine. Međutim, razvojem moderne nauke, posebno tokom XX veka, fitoterapiji je neopravdano dodeljen status alternativne medicinske tehnike, a lekovito bilje potisnuto je sintetičkim lekovima. Ipak, sintetički lekovi često mogu izazvati različite fiziološke disbalanse u ljudskom organizmu i time loše uticati na zdravlje čoveka. Savremena medicina preporučuje upotrebu prirodnih preparata jer ljudski organizam ne prepoznaje sintetičke preparate i zato ih ne apsorbuje u potpunosti.
Story: Kako se koriste biljke u medicini?
- Biljka je kompleks složenih hemijskih jedinjenja, a takav kompleks, formiran u živoj ćeliji ima više sličnosti sa ljudskim organizmom nego hemijski sintetisane materije, te se lakše asimilira i ima manje sporednih štetnih efekata. Današnji način života odvaja čoveka od prirode. Prinuđen je da konzumira veliki broj štetnih materija koje se nalaze u hrani, vazduhu, pa i u sintetičkim lekovima, što loše utiče na ljudski organizam. Neverovatan je podatak da se danas u svetu za prevenciju i lečenje isključivo biljkama koristi čitavih 85% svetske populacije, iako je moderna farmaceutika počela da se razvija još pre oko 100 godina.
Čini se da se poslednjih godina ispunjavaju proročke reči Aleksandra Čirha, začetnika farmaceutske industrije koji je još 1909. godine napisao: Kada medicina definitivno pokvari svoj želudac koristeći lekove hemijske sinteze, ona će se vratiti drevnim lekovitim sredstvima čovečanstva - lekovitom bilju. Zato su biljke osnov, ne samo drevne medicine, već i jedan od važnih činilaca medicine u budućnosti.
Na sreću, poslednjih godina tradicionalne lekovite biljke doživljavaju svoju renesansu na globalnom nivou. Podaci Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da je u mnogim zemljama primetna tendencija da i lekari preporučuju upotrebu lekova i pomoćnih lekovitih preparata biljnog porekla. Novo doba ponovo razume značaj lekovitog bilja i prepoznaje ga kao integralni deo zvanične medicine.
Story: Da li biljke mogu da budu preventiva?
- Mera u svemu, kako nam uostalom život sam pokazuje, najbolji je lek. Treba ostati u što prisnijem kontaktu sa prirodom i koristiti biljke kao preventivu i stalnog čuvara našeg zdravlja, a kada je neophodno koristiti i prednosti savremene farmaceutske industrije.
dr Olga Murgaški
Razgovarala: Ksenija Konić
