Šta su alergije?
Više od 500 miliona ljudi širom sveta pati od različitih alergijskih oboljenja, pa se alergija s pravom zove bolest savremenog čoveka. Trend porasta obolevanja je takav da će 2025. godine svaki drugi čovek imati polensku alergiju. Uzroci su višestruki, a u naučnom svetu postoji hipoteza da sterilizacija životne sredine, odnosno nedostatak razgovora između mikroorganizama i čoveka, predstavlja jedan od faktora koji su ključni za stimulaciju našeg imunog sistema. Modernim načinom života izgubilo se ono primarno u čoveku, ljudi danas jedu u velikoj meri prerađenu hranu, nemaju više infekcije, parazite i mada možda zvuči smešno, gde ima glista i parazita, tamo nema alergija. Na primer, za nastajanje nutritivne alergije, u velikoj meri odgovorna je genska predispozicija za alergiju - atopija, kritično vreme kada se namirnice uvode u ishranu i put kojim antigeni hrane stimulišu imuni aparat. Značajno su promenjeni i drugi uticaji iz životne sredine.
Šta utiče na pojavu alergija?
Klimatske promene utiču na sezonu alergijskih bolesti. Globalno otopljenje produžava vreme vegetacije određenih biljaka, pa je perzistiranje polenovih zrnaca u vazduhu mnogo duže. Vetrovi često imaju olujne razmere i raznose polen na velike udaljenosti koje se ponekad mere stotinama kilometara. Ne treba zanemariti činjenicu da su ljudi sa naših prostora izloženi hroničnom stresu koji takođe favorizuje porast alergija. Najčešći uzročnici su grinje iz kućne prašine, poleni trava, korova i drveća, otrovi insekata, životinjska dlaka, hrana, aditivi hrane, lekovi i profesionalni alergeni. Ključno je identifikovati faktore rizika za alergijsku bolest, što je preduslov za preventivno, dijagnostičko i terapijsko delovanje.
Kako se boriti s ovim nevidljivim neprijateljem?
Stručnjaci Instituta Torlak poručuju da je pravovremena dijagnostika koja uključuje In vivo testove (kožne probe koje se rade u kliničkim centrima) i In vitro testove (rade se na Institutu Torlak), pravi put do adekvatne terapije i da je u borbi s ovim ponekad nevidljivim neprijateljem izuzetno važno otkriti na koje ste uzročnike alergije osetljivi, odnosno definisati alergijski profil i primeniti odgovarajuću terapiju. In vivo i in vitro testovi predstavljaju neizostavne delove dijagnostičkog mozaika.
Kakva terapija treba da se primenjuje?
Terapija alergijskih bolesti podrazumeva četiri fundamentalna principa: izbegavanje alergena, medikamentnu terapiju (lekovi), specifičnu alergen imunoterapiju i edukaciju. U borbi s alergijskim stanjima, na prvom mestu neophodno je izbegavati uzročnike alergija. Tako osobe osetljive na polene svoje aktivnosti treba da planiraju za popodnevne časove kada su nivoi polena u vazduhu najniži. Alergijska stanja često mogu da budu veoma neprijatna i sa težom kliničkom slikom, pa je neophodno primeniti medikamentnu terapiju koju prepisuje klinički lekar. Ona obuhvata širok spektar različitih lekova čiji odabir, doza i vreme primene zavise od individualnog alergijskog profila i intenziteta bolesti. Na osnovu kliničkih ispitivanja i laboratorijskih analiza, klinički lekar donosi odluku o izboru specifičnog imunoterapijskog tretmana. Savremeni pristup lečenju alergijskih bolesti podrazumeva primenu specifične alergen terapije, a pacijenti je popularno zovu alergijska vakcina. To je jedina prepoznatljiva terapija koja eliminiše uzrok alergijske bolesti i stoga predstavlja naše najjače oružje u lečenju. Imunoterapija omogućava profilaktički tretman respiratorne alergije i alergije na venome insekata, pod uslovom da se korektno prepiše i administrira. Vreme aplikacije najčešće je od 3 do 5 godina. Efekat ove terapije gradi se vremenom. Imunoterapija ima dug preventivni efekat koji perzistira godinama posle završetka tretmana.
Na koji način se primenjuje terapija?
Putevi aplikacije su lokalni ili sublingvalni i injekcioni ili subkutani. Ova terapija podrazumeva primenu rastućih doza rastvora alergenskog ekstrakta, sa ciljem da se pacijent zaštiti od neželjenih reakcija kada dođe u kontakt s alergenom koji mu smeta. Budući da nisu svi pacijenti koji imaju problem s alergijama kandidati za ovu terapiju, važno je naglasiti da se vakcine spremaju za svakog pacijenta posebno, prema profilu njegove osetljivosti i to isključivo na zahtev kliničkog lekara. Cilj vakcine ogleda se u tome da izgradi toleranciju na alergen na koji ste osetljivi.
Dr Gordan Blagojević
