Osim lepog izgleda i savršenog ukusa, jagode pružaju čitav spektar mikronutrijenata koji blagotvorno deluju na zdravlje čoveka. Pripisuju im se antimikrobna svojstva, a na Zapadu su se tradicionalno koristile kao tonik za detoksikaciju jetre. U kineskoj medicini koriste se kod bolesti slezine, za vlaženje pluća i lečenje upale grla. Žene su godinama pile sok od jagode verujući da pomaže u povlačenju pegica sa kože. Jagode sadrže voćne kiseline koje sprečavaju stvaranje i nakupljanje slobodnih radikala u želucu, pa na taj način učestvuju u prevenciji raka. Dobar su izvor vitamina C, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, vitamina E...
Upotrebljavaju se sveže, konzervirane ili zamrznuta. Šumske jagode samo su jedna od 400 do sada poznatih vrsta u svetu. Svaka od njih ima svoje lekovite moći, ali narodna medicina najrađe preporučuje šumske jagode. Iako su plodovi obične šumske jagode znatno sitniji od one domaće, šumska u sebi sadrže mnogo veću koncentraciju hranljivih i lekovitih materija. Zbog svog prelepog izgleda, mirisa i ukusa, šumska jagoda spada u najomiljenije divlje voće.
Jedna porcija jagoda (150 g) sadrži 20 odsto preporučljive dnevne doze folne kiseline koja je zapravo B vitamin rastvorljiv u vodi. Folna kiselina je nužna za rast stanica našeg tela. Jedna porcija od 8 jagoda srednje veličine osigurava 140 odsto dnevne potrebe za vitaminom C.
Osobe alergične na koprivnjaču treba da izbegavaju vrtne i šumske jagode. Listovi jagode obiluju taninom koji se upotrebljava za lečenje proliva, a deluje i kao diuretik.
Polovinom jagode može se istrljati lice da bi ga izbeleli. Opekotine od sunca možemo utrljati sokom od jagode, a potom isprati mlakom vodom.
