Stres – zajedničko ime za sve rasprostranjeniji fenomen na svim meridijanima, u svim društvenim slojevima i gotovo svim starosnim dobima. Veran pratilac savremenog tempa života koji se prepoznaje kako po fizičkim simptomima (napetost u predelu srca, glavobolja, nesanica...), tako i simptomima smanjene psihičke funkcionalnosti, uz naglašene emotivne reakcije: uznemirenost, strah, bes, razdražljivost, anksioznost... Živeći u konstantnom stresu, veliki broj ljudi počinje da se povlači u sebe i često ne želi ni sa najbližima da podeli svoje probleme. Sve to prati strah kako neće uspeti da se izbore sa situacijom i očaj što se sve to dešava. Najčešće pojedinac pokušava sam da se snađe u tom haosu, ali, na svu sreću, raste broj onih koji se odlučuju da potraže pomoć stručnjaka. Najveće otkrovenje za svakog ko odluči da se suprotstavi stresu jeste pojašnjenje mehanizma kako on nastaje i objašnjenje načina na koji način mu se možemo odupreti, što se u velikoj meri svodi na spoznaju da mi sami biramo svoje reakcije na stresogene faktore.
KAKO REAGOVATI?
Uzmimo, na primer, stres na poslu, stalnu trku sa kratkim rokovima i dokazivanjima šefovima. Neko u situaciji konflikta sa šefom može da reaguje besom, nemirom, nesanicom i strahom, a neko drugi ostavlja problem na poslu, odlazi kući fokusiran na decu ili prijatelje, a kad se vrati na posao, opet se trudi da uspostavi kontakt sa šefom i ne dozvoljava da ga to iznutra izjeda. Dakle, složićemo se da u istoj situaciji ne reagujemo svi na identičan način. Od čega onda zavisi razlika u reagovanju i šta je uslovljava? Mi sami! Svako od nas u datoj situaciji opaža stresnu situaciju u odnosu na svoj sistem vrednosti i uverenja, odnosno pridajemo situaciji određeni značaj i u odnosu na to emotivno reagujemo.
MEHANIZAM DOŽIVLJAVANJA STVARI
U slučaju konflikta sa šefom, različito reagovanje uslovljava upravo to kako ko doživljava samu situaciju. Onaj ko veruje da je manje vredan ako ga šef maltretira, tu situaciju doživeće kao ugrožavajuću, što će pratiti snažna anksioznost. Neko drugi istu situaciju može da vidi samo kao neprijatnu stvar vezanu za posao, isključuje se iz svega kad ode kući, a problemom se bavi kao bilo kojim drugim poslovnim neprijatnostima. Isti mehanizam krije se iza bilo kog problema s kojim ne znamo da se suočimo na pravi način: kratki rokovi u poslu, radno mesto koje nam ne odgovara, mala plata i slično. Isto tako, navešćemo i neke probleme u međuljudskim odnosima: partnerove mane, konflikte u porodici, raskid veze... U svim situacijama kad verujemo da je nešto za nas užasno i nepodnošljivo, da je situacija biti ili ne biti, da stavlja na test našu ličnu vrednost i slično, to prate emotivne reakcije koje su burne i pogubne za nas. Ukoliko uspemo da promenimo mehanizam kako doživljavamo stvari i da ih stavimo na njihovo pravo mesto, uspećemo da promenimo emocije koje prate stres i konflikte.
REŠENJE PROBLEMA
Ako uspemo da shvatimo opisani mehanizam, videćemo da su sve stresne situacije prilika za naš lični razvoj, da sebe prevaziđemo i odaberemo neki drugi vid reagovanja koji je manje poguban za nas same. Jer, ako ne možemo da promenimo situaciju, naše reakcije svakako možemo. Naravno, to ne može da se desi preko noći, ali je suština u tome da prihvatimo kako je moguće i da polako i uporno radimo na tome. Za početak treba da pokušamo da stvari ne gledamo kao strašne, već kao prolazne teškoće koje je moguće savladati. Drugi korak jeste da aktivnim nastojanjem obezbedimo sebi više relaksacije tako što ćemo se okrenuti stvarima koje nas čine srećnim i ispunjenim, kao što su porodica, prijatelji, hobiji, filmovi, sport i slično. Često ljudi na pitanje: Šta si sebi priredio prošle nedelje da se malo opustiš i relaksiraš, sležu ramenima i ostaju bez teksta shvatajući da su dozvolili da ih situacija uzme pod svoje i ništa ne rade na tome da sebi olakšaju postojeće stanje. U trenutku kad shvatimo da sebi ipak možemo pomoći, a ne trudimo se, počinje borba protiv stresa.
Piše: Neda Mirković, dipl. psiholog
