Ako zaljubljenost ne pređe u ljubav, često prelazi u mržnju.
Da bismo razumeli kako se to desilo, važno je povući razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Većina nas upoznata je sa osećanjem zaljubljenosti. Ono čini da verujemo kako smo konačno našli savršenu osobu i tada ceo naš život ima smisla. Prožeti smo treperenjem leptirića u stomaku, sve nam deluje lepo, konstantno smo dobro raspoloženi... Osećanje zaljubljenosti može da se uporedi sa stanjem opijenosti ili čak privremenog ludila. Ovo ekstatično osećanje vezano je za seksualnu strast, igru osvajanja ili neizvesnost da li će osoba koja nam se dopada ostati pored nas ili ne. S obzirom na to da se zaljubljenost može uporediti sa stanjem privremenog ludila, čudno je da ljudi upravo u takvom stanju donose ključne životne odluke. Kao što kaže psiholog Judith Sills, mnogo bi razumnije bilo reći: Ne mogu da se odlučim da li da se udam za tebe. Suviše sam zaljubljena da bih jasno razmišljala.
Šta je to na osnovu čega se zaljubljenost razlikuje od ljubavi?
Zaljubljenost je vrlo često produkt naših idealizovanih predstava. Na voljeno biće projektujemo sopstvene želje, očekivanja, fantazije... Pod velom ovih projekcija, često ne vidimo dotičnu osobu onakvom kakva ona stvarno jeste. Ono što vidimo jeste otelotvorenje sopstvenih idealizacija, zbog čega taj neko i deluje tako savršeno. U pravom smislu, volimo vlastite fantazije koje smo pripisali nekom drugom. Upravo te idealizacije jesu ono što čini osećanje zaljubljenosti tako magičnim i ispunjavajućim. Idealizacijom druge osobe stvara se privid da smo našli savršenog partnera. Ljubav je za razliku od zaljubljenosti nešto sasvim drugo. Dok zaljubljenost podrazumeva da smo u odnosu sa sopstvenim idealnim fantazijama koje smo pripisali drugoj osobi, ljubav podrazumeva odnos sa stvarnom osobom i njenim stvarnim vrlinama i manama. Voleti drugu osobu znači ceniti ono što ona stvarno jeste, prihvatiti njene mane i nesavršenosti. Ljubav podrazumeva poštovanje drugog, onakvog kakav on stvarno jeste, a ne poštovanje ideala koji smo mu nametnuli kao u slučaju zaljubljenosti
Zašto se ljudi odljubljuju i šta se dešava kada se to desi?
Odljubljivanje se javlja kada idealizovane fantazije počnu da blede. Kroz zajednički život i vreme provedeno zajedno, stičemo informacije o partneru koje su vrlo često u kontradikciji sa idealnim slikama koje smo mu prvobitno pripisali. Kada zaljubljivanje nestane i na njegovo mesto dođe realan odnos, tada započinje ljubav. Svaki od partnera uviđa da je na početku bio zanet svojim idealizovanim predstavama i ostaje u odnosu koji je konačno stvaran, ali ništa manje ispunjavajući u odnosu na zaljubljenost koja je postojala na početku. Kada se stekne prava slika, često se javlja razočaranje, a vrlo često i bes. Umesto da preispitaju sopstvene idealne predstave koje su jedno drugom nametnuli, partneri počinju da se okrivljuju za obmanjivanje. Uvereni su da ih je partner od početka lagao i da sada otkriva svoje pravo lice. Oboje se osećaju prevarenim i pitaju gde je ona savršena osoba kojoj su se u početku divili, obožavali je i osećali se tako ekstatično. Uvereni da su žrtve prevare, osećaju bes i mrze jedno drugo. Umesto zaljubljenosti koja je prožimala odnos, javljaju se optužbe, napadi besa... Sa gubitkom zaljubljenosti i ideje o idealnom odnosu koji je izbledeo, gubi se interesovanje za bilo kakav odnos. Nakon što se odnos iscrpe silnim svađama i prepirkama, takvi parovi najčešće odustaju od veze. Postavljajući jedno drugom nerealne zahteve i verujući da druga osoba mora da bude odgovorna za našu sreću, smisao života, strast i ekstatičnost, zapravo odustajemo od bilo kakve sreće.
Kada odustajemo od prave ljubavi
Sve dok ne uvidimo da savršeni ljudi i savršeni odnosi zapravo ne postoje - odustajemo od prave ljubavi. Ne želim da tvrdim kako ne treba biti zaljubljen. To je predivno osećanje kome se treba prepustiti. Ono što je važno jeste preispitati svoje predstave kada zaljubljenost počne da bledi jer ćemo se u suprotnom uplesti u začarani krug mržnje ili naprosto odustati od bilo kakvog odnosa. Zahtevajući od druge osobe da bude savršena, zahtevamo nemoguće. Svi ljudi na ovoj planeti su skloni greškama i puni mana. Uverenjem da smo sa osobom u koju smo zaljubljeni pronašli savršenstvo, verujemo u neistinu! Savršeni ljudi naprosto ne postoje! Ako tražimo od njih da budu takvi, volećemo ih dokle god verujemo da ispunjavaju naše kriterijume, a mrzeti kada uvidimo da ne poseduju one osobine koje smo definisali kao nužne.
Ako zatvorimo oči pred svim što nije savršeno, zatvaramo vrata i ljubavnom odnosu koji je stvaran i ništa manje ne vredi samim tim što nije pokriven našim nerealnim, idealizovanim fantazijama.
