icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

koriste se tehnikama manipulacije

UBEĐENI SU DA SU VAŽNIJI NEGO ŠTO JESU: Kako prepoznati NARCISA i kako funkcioniše DRAMSKI TROUGAO

Podeli:

Zavide svima i ubeđeni su da svi zavide njima

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Narcisoidni poremećaj ličnosti predstavlja ličnost koja je u startu loše formirana, bez celine sopstvenog identiteta i čvrstog uporišta u sebi.

 

Ove osobe uvek imaju ideju veličine i opažaju samo ono što se uklapa u njihovu lažnu i grandioznu sliku, dok ostale aspekte stvarnosti zanemaruju.

 

Ukoliko im se niko ne divi, takve osobe se osećaju "razbijeno" i sasvim prazno.

 

 

Lažnu i površnu sreću osećaju samo kada imaju publiku, a pritom su veoma neskloni da tolerišu samoću. Ovakve osobe nemaju autentičnost, jer nisu uspele da izgrade svoj identitet. One teže uspehu, ne da bi imale novac, već da bi postigle slavu, da bi navele druge ljude na divljenje. Zbog toga su sklone raznim manipulacijama. Osobe koje imaju ovaj poremećaj uvek teže da osvoje pažnju onih kojima se dive, a kada uspeju da ih učine svojim "podanicima", počnu da ih preziru. Ove osobe nemaju duboka osećanja, jer nisu u stanju da takva razviju, niti su sposobne da vole. Jedino osećanje, veoma intenzivno i burno, koje u njima čuči da bi eksplodiralo u trenutku kada bivaju osujećeni, jeste bes. Narcisoidni bes je eksplozivan, veoma buran i jak i javlja se na svako osujećenje želja narcisa. Što je bitnija želja osujećena, to je jača eksplozija besa. 

 

Poenta je u tome da narcisoidne osobe ne nalaze istinsko zadovoljstvo u radu, nisu posvećeni svom poslu predanošću zanesenjaka, već se konstatno takmiče sa drugima da bi ostvarili što veći uspeh i time što više simpatija od strane svoje "publike".

 

selfi, Crveni tepih
foto: Profimedia

Psihijatrijski dijagnostički priručnik nabraja kriterijume po kojima možemo prepoznati narcistički poremećaj ličnosti:

 

  • Grandiozni osećaj preterane važnosti
  • Preokupiranost fantazijama o neograničenom uspehu, moći ili idealnoj ljubavi
  • Verovanja da je poseban/na i da jedino mogu da ga razumeju drugi posebni/e
  • Zahteva ekscesivno divljenje
  • Ima nerazumna očekivanja da mora da dobije posebno dobar tretman
  • Teži eksploataciji drugih, iskorišćava druge da bi postigao sopstvene ciljeve
  • Ima nedostatak sposobnosti empatije s drugima
  • Često zavidi drugima ili veruje da drugi zavide njemu
  • Pokazuje arogantno, sujetno ponašanje i stavove


Upoznavanje partnera i početak veze u današnjem vremenu uopšte nije lako, ali ostvarivanje veza postaje znatno teže kada je u taj odnos uključena narcisoidna osoba. Nažalost, ovi ljudi imaju tendenciju da “mrze ljude”, ali “vole pažnju”, zbog čega će učiniti bilo šta da budu centar svačijeg sveta, navodi Daily Mail. Još pedesetih godina prošlog veka psiholog Stiven Karpman otkrio je da narcisoidi učestvuju u onome što je nazvao “dramskim trouglom” kako bi olakšali ovu ljudsku potrebu da budu fokus pažnje – nešto o čemu svi moraju biti svesni.

 

 

Dramski trougao je model društvenih interakcija i sukoba. On opisuje ključne uloge žrtve, spasitelja i progonitelja u neupotrebljivim društvenim interakcijama, rekla je australijska psihologinja dr Marni Lišman. Mnoge narcisoidne osobe igraju sve ove uloge u različitim interakcijama, a svi su prilično otrovni i bez pomoći, dodala je ona.

 

Karpman je u svojoj prvobitnoj teoriji predložio da ljudi imaju tendenciju da igraju jednu od tri uloge tokom intenzivnih ili konfliktnih interakcija, biraju da su bespomoćna žrtva koja je potlačena ili spasilac koji obično pomaže žrtvi ili kao progonitelj koji okrivljuje sve ostale.

 

Međutim, oni koji se uklapaju u kategoriju narcisoidne osobe brzo će se prebaciti između ove tri ličnosti. Na primer, ako narcisoid igra ulogu žrtve i neko reaguje empatijom, odjednom će se prebaciti na ulogu progonitelja.

 

Iako narcisoidi mogu izgledati očaravajuće, inteligentno i moćno za javnost, često imaju osećaj krivice i sramote i osećaj da ih drugi ne shvataju.

 

Narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, psihologija, dvoličnost
foto: Shutterstock

Narcisoidne osobe su obično počinioci toksičnog ponašanja Karpmanovog dramskog trougla, jer vole da se osećaju moćnima, iako se duboko u sebi osećaju slabo ili anksiozno. Želja da imaju moć nad drugima, podsvesno naduva njihov krhki ego. Neki mali nagoveštaji ili znakovi koje možemo primetiti kod narcisoidnih osoba su da oni mnogo govore o sebi, a i kada govore o drugima, oni u stvari često govore o sebi. Narcisoidi imaju neobične stavove o granicama u odnosima sa ljudima, te mogu učiniti da se drugi osećaju neudobno, zato što često krive druge zbog lošeg ponašanja. Kada se narcisoidi ponašaju loše ili pogrešno, tada bi njihovi partneri mogli da povuku tu činjenicu i onda će narcisoidne osobe tu situaciju okrenuti tako da budu njihovi partneri, ovo dovodi do toga da se njihov partner oseća užasno i kao da je to njegova krivica.

 

Šta je u stvari dramski trougao?


„Dramski trougao“ je dinamičan model društvene interakcije i sukoba koji prikazuje kako ljudi obično deluju kada su u intimnom odnosu. Definisan od strane Stivena Karpmana 1968. godine, dramski trougao predlaže da ljudi preuzmu jednu od tri uloge kada su u situaciji iz koje se ulazi u konflikt, a te uloge su:


Žrtva (engl. Victim) – Oni sebe vide kao da su žrtve, potlačeni, nemoćni i bespomoćni. Oni mogu poricati bilo kakvu odgovornost za svoje negativne okolnosti.

 

Spašavatelj (engl. Rescuer) – naporno rade da pomognu drugim ljudima i čak moraju pomoći drugima da bi se dobro osećali istovremeno zanemaruju svoje potrebe.

 

Progonitelj (engl. Persecutor) – kritikuju i krive žrtvu, postavljaju stroge granice, mogu biti kontrolisani, rigidni, autoritativni, ljuti i neprijatni, te svoje žrtve ugnjetava pretnjama i maltretiranjem.

 

 

Inicijalizacija u toku...