Hokej na ledu, olimpijski sport sa tradicijom i u Srbiji, nastao je u Kanadi sredinom devetnaestog veka i spada među najbrže kolektivne igre koje iziskuju najzahtevniju fizičku pripremljenost. Zbog svega ovoga, ali i brzine kojom se igrači kreću na klizaljkama, kao i mnogo fizičkih kontakata tokom samih utakmica, hokej se najčešće nazivaju pravim muškim sportom, iako u današnje vreme ima sve više žena koja se odlučuju da treniraju i da se profesionalno bave ovom igrom. U hokeju rade svi mišići, a posebno su opterećeni donji ekstremiteti, tako da jedan mladi hokejaš, kako bi izdržao izazove tokom utakmice, mora da bude potpuno fizički i kondiciono pripremljen. U Srbiji je, nažalost, ovaj sport slabo afirmisan, i to je zadatak koji traži ljude koji će ga entuzijastično promovisati, a njegovoj afirmaciji i prihvaćenosti doprineće i rezultati koji će na njega skrenuti pažnju.
TOK UTAKMICE
Jedna utakmica ima tri trećine koje traju po dvadeset minuta (igra se, međutim, često prekida zbog ofsajda, kaznenih izvođenja, izmena, povreda, a vreme teče samo dok je pak, pločica od vulkanizirane gume, u igri), dok se između svakog dela igre prave pauze od po petnaest minuta. Svaka ekipa ima dvadeset igrača, a na ledu se tokom igre nalaze po pet hokejaša i dva golmana. Igrači, koji se kreću na klizaljkama i upravljaju dugačkom palicom zakrivljenom na donjem delu gde je oštrica, pokušavaju da pak ubace u protivnički gol. Ukoliko se desi da je rezultat na kraju utakmice nerešen, mogu da se igraju i produžeci. Trojica sudija zaduženo je da pomno prati igru koja pre svega treba da bude fer plej.
SPECIFIČNA OPREMA
Zbog dinamičnosti igre u kojoj često dolazi do grubih fizičkih kontakata, igrači su prinuđeni da nose posebnu opremu koja će ih zaštititi od eventualnih povreda vitalnih organa. Svako na sebi obavezno mora imati kacigu, grudnjak, laktobrane, suspenzor, hokejaške zaštitne gaće, štitnike za kolena, klizaljke, rukavice, štap, koji se razlikuje u odnosu na to da li je igrač levoruk ili desnoruk. Golmani pored štapa imaju i odbijaljku i hvataljku, ali i posebne klizaljke koje su prilagođene igri golmana. U svakom slučaju, oprema je izuzetno interesantna i lepo dizajnirana, pa mališani lepo reaguju prilikom prvog uključivanja u igru.
KADA ZAPOČETI TRENIRANJE?
Najbolje je krenuti sa pet, šest godina, a tendencija je da se jave i deca mlađeg uzrasta. Takođe se predlaže da dečaci i devojčice što ranije nauče da klizaju jer je to odličan podsticaj za razvoj osnovnih motoričkih funkcija. Što se kasnije počne sa hokejom, manje su šanse da se dostigne realan potencijal u tom sportu. Postoje, naravno, izuzeci koji treniranje počnu i sa desetak godina, ali ukoliko je reč o veoma talentovanim pojedincima, oni uhvate korak sa onima koji su znatno ranije počeli da se bave ovim sportom. U sovjetskom sistemu obrazovanja za sportove su selektovana deca u ranom periodu i nepisano pravilo bilo je da oni sa najboljim fizičkim predispozicijama bivaju usmereni na hokej na ledu upravo zbog razvijanja izuzetno zahtevnih sposobnosti: brzine, snage, koordinacije i inteligencije u igri...
KAKO IZGLEDA JEDAN TRENING ZA DECU?
Uvodni deo treninga sastoji se iz klizanja, dok je glavni deo posvećen radu sa pakom, elementima hokejaške igre, igre jedan na jedan i varijacija. Na završnom delu treninga igra se utakmica koja je sastavni i osnovni deo dečjeg razvoja i poimanja sporta.
Nije toliko poznata činjenica da je jedna od najbogatijih starleta, Paris Hilton, bila hokejaška senzacija u glavnoj postavi svog srednjoškolskog tima pa joj je čak ponuđena i profesionalna karijera, ali je ona to odbila.
- Igrala sam hokej kada sam bila u srednjoj školi i bila sam poprilično dobra u tome - uz osmeh je otkrila Paris jednom prilikom dodajući pri tom kako i dalje povremeno zaigra hokej u ledenoj hali i često prisustvuje hokejaškim utakmicama.
Piše: Jovica Rus
Priredila: Jovana Dimitrijević
