Kada sledimo životnu misao koja preporučuje da svakim danom i u svakom pogledu treba da napredujemo, onda su svi novi izazovi pred nama nešto što ne možemo da propustimo. Nije pretenciozno reći da trenutno najveći izazov u svetu fitnesa nosi ime crossfit, sport koji objedinjuje mešane olimpijske discipline - gimnastiku, trčanje, dizanje tegova, plivanje, veslanje, a uskoro će u ovaj koncept biti uvršćen i free climbing (sportsko penjanje). Na ovaj način, crossfit je kao mlad sport postao veoma atraktivan širom sveta. On objedinjuje vežbe eksplozivnosti, izdržljivosti, snage i statike. Trenira se i na otvorenom, u prirodi, a zasnovan je na principu proširenja naših psiho-fizičkih kapaciteta. Laici ga porede sa vojničkim principom treninga, dok se u poslednjih nekoliko godina takmičenja u crossfitu prenose i putem medija.
ŠTA JE CROSSFIT?
Na ideju da trčanje, gimnastiku, dizanje tegova i ostale bazične vežbe objedini u jedan komercijalni sport došao je Amerikanac Greg Glesmen, 2000. godine. Crossfit trening temelji se na mešavini vežbi za kondiciju, snagu i statiku, što ga razlikuje u odnosu na vežbanje u teretani. Tempo crossfit treninga veoma je intenzivan, sa kratkim pauzama između vežbi, često i bez pauza, što daje visok puls našem telu. Vežbe statike aktiviraju grupe mišića zadužene za balans, dok se snaga stiče tako što se rade vežbe gimnastike, namenske vežbe sa sopstvenom težinom, kao i dizanje posebnih tegova poznatijih pod nazivom ruska zvona. Na ovaj način, crossfit treninzi rezultiraju veoma brzim rastom radnog kapaciteta tela i napredak u formi i građi javlja se kao neminovan ishod. Budući da pokriva dijapazon od rekreativaca do profesionalnih takmičara, crossfit je podeljen u tri nivoa. Osnovni program podrazumeva izvođenje tehnika pokreta i vežbi sa sopstvenom težinom (sklekovi, zgibovi, čučnjevi, iskoraci, trbušnjaci...). Klasični ili work of a day nivo uključuje i izvođenje vežbi sa tegovima koje su ukomponovane namenski i utiču na angažovanje svih mišića. Treći nivo je onaj takmičarski, neretko vrlo ekstreman i on objedinjuje prethodna dva programa, uz dodatak opterećenja. Iako veoma fizički zahtevan, crossfit privlači veliki broj devojaka. Nežniji pol sve češće posećuje crossfit sale i poligone, a najviše ih motiviše to što mogu da rade vežbe koje upražnjavaju i muškarci. Pripadnicama lepšeg pola crossfit omogućava da upregnu sve fizičke i psihičke kapacitete i upornošću dođu do značajnih rezultata.
NAČIN VEŽBANJA
Crossfit trening počinje zagrevanjem koje se sastoji od trčanja, razgibavanja, vežbi na poligonu, kao i preskakanja vijače. Zatim se prelazi na zadati program, dok je ono što služi kao dodatna motivacija svim crossfit vežbačima to što je svaki trening baziran na kombinaciji različitih vežbi. Jednostavnije rečeno - nijedan nije isti. Zadati program potrebno je da se uradi u što kraćem vremenskom roku. Primera radi, jedan krug vežbi čine zgibovi, sklekovi, čučnjevi sa izbačajem lopte i naskoci na kocku. U vremenu od 20 minuta potrebno je da se uradi što više celih krugova. Istezanje je završni deo treninga. Ravnomeran razvoj svih mišića karakterističan je za crossfit, pa je u skladu s tim i osećaj zadovoljstva koji imate nakon treninga.
PREVAZILAŽENJE GRANICA
Intenzivnost crossfit treninga neretko rezultira time da je u pitanju veliki napor, a njegovo savladavanje dovodi i do jačanja našeg mentalnog sklopa. Pojedine vežbe rade se van takozvane zone komfora. Kada se istraje u tome da nadmašimo sebe i pomerimo granice sopstvene fizičke izdržljivosti, to se odražava i u svakodnevnom životu. Crossfit i naša životna putanja podudaraju se u tome da je najveća borba ona koju vodimo sa nama samima, ali kada je savladamo, koraci koje pravimo su laganiji i uspevamo da vidimo dalje od drugih.
Piše: Slobodan-Boba Radojlović, crossfit klub Soko Fit
Priredio: Stefan Tošović