Pojava step aerobika vezuje se drugu polovinu osamdesetih godina kada je i Džin Miler (SAD) u saradnji sa Reebok Universityjem kreirala program koji je neverovatnom brzinom osvojio milione vežbača. Osnovna karakteristika step aerobika koja ga izdvaja od drugih programa jeste rad uz pomoć step platforme koja ima tri nivoa (15, 20 i 25 cm) i pruža bezbroj mogućnosti pa gotovo svako, u zavisnosti od afiniteta, može pronaći program kojim će postići željene rezultate. 
U osnovi, step aerobik trening predstavlja fizičku aktivnost kojom se utiče na povećanje snage, brzine, izdržljivosti, koordinacije, ravnoteže, gipkosti… Redovnim treniranjem može se uticati na razvijanje motoričkih sposobnosti, a sve to pomaže da se postigne lepši izgled, pravilno držanje, lepo oblikovani mišići nogu. Bitna stvar je dobro naučiti osnovne korake jer iz dobre tehnike proizilaze i bolji efekti vežbanja. Cilj step aerobika jeste postupno savladavanje koreografije svojstvenim metodičkim postupcima kako bi se moglo ući i ostati u aerobnom režimu koji traje dovoljno dugo da se pokrenu fiziološke promene u organizmu. Iz godine u godinu step aerobik se menjao od atletskog treninga Džin Miler pa sve do plesnog performansa koji je kreirao Gijermo Gonzales Vega. Na samom početku čas step aerobika u mnogim segmentima razlikovao se od današnjeg, iako su zadržani osnovni principi. Jednostavne kretnje i veliki broj ponavljanja danas su zamenjeni plesnim koracima, okretima, poskocima, a velika pažnja posvećuje se metodici, to jest načinu da se koraci na što jednostavniji način objasne i sklope u harmoničnu celinu.
KAKO SE VEŽBA
Svaki čas step aerobika sastoji se od unapred određenih i osmišljenih delova koji se uz propisani ritam muzike odvijaju po unapred određenom redosledu i to od zagrevanja, glavnog dela časa, pa do smirivanja i istezanja. Još jedna bitna karakteristika je i duži rad u srednjem intenzitetu što kao rezultat ima uspešno sprečavanje nagomilavanja masnih naslaga. Koreografija na steperu nekad je veoma zahtevna, što može da odbije pojedine vežbače, ali će za istinske ljubitelje plesnih koraka i dobre muzike to sigurno biti izazov.
Oni koji su uporni, kada savladaju osnovne korake, sve više počinju da primećuju efekte treninga, a to znači da je, što je vežbač motorički sposobniji, veći i efekat samog step treninga.
MOGUĆNOST POVREDE
Početkom devedesetih mnogi su osporavali step aerobik jer se smatralo da loše utiče na zglobove kao i da se ovim vežbama vrši prekomerno opterećenje kičmenog stuba. Vremenom se, međutim, dolazilo do novih saznanja i uvodile su se inovacije, pa je mogućnost povređivanja svedena na minimum. Iz više obučenih instruktora koji su na pravi način demonstrirali izvođenje pokreta, bilo je sve manje onih koji su bili protiv step aerobika… Zato je izbor instruktora u ovom programu veoma bitan. On treba da zna da izabere odgovbarajuću muziku, primerenu koreografiju i da motiviše svoju grupu. Preporuka je da se raspitate da li je instruktor školovan, a poželjno je da osim kursa za step aerobik ima i završenu višu trenersku školu ili fakultet sporta. Stručna osoba više ulaže u sebe, pa je i trenažni proces bolji…
Prilikom vežbanja step aerobika mora se voditi računa o nekoliko bitnih karakteristika:
* potrebno je voditi računa o pravilnom držanju tela i pravilnom izvođenju pokreta;
* pokreti rukama uključuju se u rad tek kad se dobro savladaju pokreti nogama;
* pri silaženju sa stepera ostaje se relativno blizu platforme kako ne bi došlo do povređivanja Ahilove tetive;
* stopalo se uvijek dovodi mekano na platformu i postavlja se na sredinu;
* dobro je uvek imati i vizualni kontakt sa steperom;
* važno je sprečiti hiperekstenziju (maksimalno opružanje) u zglobovima, a posebnu pažnju treba posvetiti zglobovima kolena i skočnim zglobovima;
PREDNOSTI
Prednost step aerobika u odnosu na ostale programe jeste neprestano penjanje i spuštanje s klupice što kao rezultat ima izuzetno veliku potrošnju kalorija, ubrzanje metabolizma i fantastičan uticaj na donji deo tela. Penjanje na platformu pri brzini muzike od 120 bpm, sa biomehaničkog aspekta jednako je brzini hodanja od 4, 82 km/h, što znači da izuzetno blagotvorno deluje na lokomotorni aparat, a sa fiziološkog stanovišta učinak step aerobika na plućni i kardio sistem može se uporediti sa trčanjem od 11, 26 km/h, što je za prosečnu populaciju veoma visok intenzitet treninga.
Faze časa step aerobika čine: zagrevanje, glavni deo časa, smirivanje, istezanje i opuštanje. Takođe moraju se zadovoljiti i određeni principi, a to su: postupnost (od jednostavnijeg ka složenijem), opterećenje, progresivnost, uravnoteženost, primerenost vežbačima, ritmičnost, učestalost treninga.
Jasna Đokić
Fitnes instruktor i edukator Fitnes klinike
