Odavno se fizička aktivnost navodi kao jedan od najvažnijih spoljašnjih faktora koji mogu uticati na rast i razvoj dece. Veliki bum u proveri da li ti uticaji zaista postoje i da li se oni odigravaju samo u pozitivnom smeru, odigrao se sedamdesetih godina prošlog veka kada su pronađene naučne metode kojima je mogla da se kvantifikuje količina fizičke aktivnosti, kao i njen uticaj.
Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti dece, misli se zapravo na njihovu sveukupnu aktivnost koja je u vezi sa radom mišića: igru, nastavu fizičkog vaspitanja, sportsku rekreaciju i pravu sportsku aktivnost. Važno je znati da uticaj na mladi organizam ne zavisi od toga koja je od gore navedenih aktivnosti u pitanju, već isključivo od njenog intenziteta, obima, trajanja i oblika.
S obzirom na to da je glavna odlika dečjeg uzrasta intenzivan rast i razvoj, glavni pravci razmatranja eventualnog uticaja fizičke aktivnosti na dečji organizam usmereni su na dva bitna faktora:
- uticaj na rast i razvoj deteta
- uticaj na zdravlje deteta
DEČJA FIZIČKA AKTIVNOST
U dečjoj dobi veliki deo fizičke aktivnosti odvija se izvan školske
nastave fizičkog vaspitanja, u okviru igre, ali i organizovane sportske aktivnosti, bilo rekreativne ili takmičarske. Igra je najvažnija oblast dečjeg odrastanja i neophodno je u njoj provoditi što više vremena. Po podacima iz nemačke literature, predškolska deca tokom jedne nedelje pređu 98 kilometara, dok sa polaskom u školu kretanje se svodi na svega 54 kilometra nedeljno. Veoma dobra stvar događa se u našoj zemlji, barem u Beogradu, i sve je veći broj zelenih površina na kojima se nalaze fitnes sprave za odrasle, ali i decu. Često, naročito po njihovom otvaranju, profesori i studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja obučavaju roditelje kako mogu koristiti sprave da bi unapredili vežbanje i igru svojih mališana. Roditelji se često pitaju kada je vreme za početak treniranja i za koji sport da se opredele kada je reč o njihovim naslednicima. Ono sa čime se slažu svi lekari jeste to da postoji fizička aktivnost koju nikada nije rano započeti, a to je plivanje. S ovim sportom može se početi bukvalno od samog rođenja, naravno uz dozu opreza kada je u pitanju temperatura vode i spoljašnje sredine nakon treninga.
Generalno, preporuka je da se do sedme, osme godine života, ma koji sport da se izabere, trening svodi na poboljšanje opštih motoričkih sposobnosti, morfoloških i funkcionalnih karakteristika. Tek nakon polaska u školu, kada se očekuje i skoro potpuno sazrevanje centralnog nervnog sistema, kada se dete socijalizuje i navikne na novu sredinu, može se započeti sa pravim, specifičnim treningom za određeni sport. Naravno, postoje i neki sportovi koji zahtevaju ranu specijalizaciju kao što su to gimnastika, ritmička gimnastika, klizanje i (po američkim autorima) fudbal.
STRUČNO PRAĆENJE FIZIČKE AKTIVNOSTI
Bez obzira na to da li želimo da nam se dete bavi nekim sportom rekreativno, jer smatramo da mu tri sata fizičkog vaspitanja nisu dovoljna, ili smo ubeđeni da je naše dete izrazito talentovano za neki sport i želimo da se njime bavi takmičarski, obavezno je da se pre bilo kakve odluke javimo sportskom lekaru koji će utvrditi trenutno zdravstveno stanje deteta i nivo njegovih morfoloških i funkcionalnih sposobnosti. Uz redovno praćenje svih zdravstvenih parametara (na 6 meseci) može se tačno utvrditi kakav je uticaj aktivnosti na rast i razvoj deteta, ali i njegovo zdravstveno stanje. Mali je broj zdravstvenih problema kod dece koji predstavljaju apsolutnu i trajnu kontraindikaciju za bavljenje fizičkom aktivnošću (ona su uglavnom vezana za urođene bolesti kardiovaskularnog sistema) i većina bolesti u dečjem uzrastu kao dodatak terapiji trebalo bi da koristi fizičku aktivnost. Većina naučnih radova govori o tome da redovna fizička aktivnost, ako je dobro dozirana, kod oba pola dovodi do niza pozitivnih efekata na morfofunkcionalne karakteristike i zdravlje: smanjenje masne komponente telesnog sastava, redukovanje gojaznosti, povećanje mišićne mase, povećanje gustine kostiju, smanjenje triglicerida i loših masnoća u krvi, smanjenje arterijskog pritiska (pozitivni efekti fizičke aktivnosti dokazani već kod petogodišnjaka), što indirektno ima benefite i u odraslom dobu.
PREVIŠE VEŽBANJA
Postoje dokazi da fizička aktivnost koja je nepravilno dozirana i prevazilazi mogućnost biološke adaptacije, može dovesti do zastoja u rastu i razvoju, naročito ako je to praćeno nedovoljnom energetskom podrškom (loša ishrana), kasnijeg ulaska u pubertet, pa čak i nedostizanja genetski determinisanih karakteristika (recimo visine tela). Zato je važno da u izboru vremena kad će se krenuti sa treningom i vrste sporta, da li će to biti samo rekreativno bavljenje ili u takmičarske svrhe, učestvuju roditelj, lekar i trener odabranog sporta, uz permanentnu komunikaciji i veliko poštovanje dečjih želja.
dr Marija Macura,
Fakultet za sport i fizičko vaspitanje
