Danski stručnjaci su nedavno sproveli interesantnu studiju na miševima koja je pokazala vrlo interesantne rezultate. Da li je efekat isti kod ljudi, još se ne zna zvanično, ali jedan od autora studije ističe da je to "svakako mogućnost".
Šta ako bi neka promena u ishrani mogla da natera telo da troši više energije, čak i kad ne vežbate i ne jedete manje? Upravo to pitanje su istraživali naučnici s Univerziteta Južne Danske, a njihovi rezultati su pokazali zanimljiv mehanizam koji bi mogao da bude važan u istraživanju gojaznosti i kontrole telesne težine.
Istraživanje je za sada sprovedeno samo na miševima, ali je pokazalo da smanjenje količine dve aminokiseline iz hrane može da podstakne organizam da proizvodi više toplote i tako troši više energije.
Reč je o metioninu i cisteinu, aminokiselinama koje se u većim količinama nalaze u namirnicama životinjskog porekla, poput mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
Telo je počelo da troši više energije
Poznato je da izlaganje hladnoći tera organizam da troši dodatnu energiju kako bi održao telesnu temperaturu. Taj proces stvaranja toplote naziva se termogeneza, a upravo je on bio u centru ovog istraživanja.
Umesto da miševe izlažu hladnoći, naučnici su pokušali da isti proces pokrenu tako što će im promeniti ishranu, a tokom eksperimenta su menjali količinu metionina i cisteina u njihovoj hrani.
Rezultat je bio prilično zanimljiv: životinje koje su dobijale manje ovih aminokiselina su trošile više kalorija od onih koje su jele uobičajenu hranu.
– Miševi koji su trošili najviše energije su jeli istu količinu hrane kao i ostali i nisu se kretali ni više ni manje od njih. Videli smo povećanje termogeneze od 20 odsto. Smršali su više, i to ne zato što su jeli manje ili više vežbali – jednostavno su stvarali više toplote – objašnjava Jan-Vilhelm Kornfeld, jedan od autora studije.
Drugim rečima, to što je potrošnja energije povećana nije bila posledica ni manjeg unosa hrane ni veće fizičke aktivnosti.
Šta metionin i cistein imaju sa sagorevanjem masti?
Metionin i cistein su aminokiseline koje organizam koristi za različite važne funkcije, a nalaze se pre svega u proteinima životinjskog porekla, uključujući meso, jaja i mlečne proizvode.
Njih uglavnom ima u biljnim namirnicama, poput povrća, orašastih plodova i mahunarki, pa su naučnici obratili pažnju i na činjenicu da ljudi koji se hrane vegetarijanski ili veganski prirodno unose manje metionina i cisteina nego osobe koje redovno jedu meso.
Može li to da funkcioniše kod ljudi?
Tu treba biti oprezan, napominju istraživači, jer ova studija ipak nije sprovedena na ljudima, već na miševima. Zbog toga se ne može tvrditi da bi smanjenje metionina i cisteina imalo isti efekat kod ljudi, niti da bi takva ishrana automatski dovela do mršavljenja.
Naučnici tek treba da utvrde može li isti metabolički mehanizam bezbedno da se aktivira kod ljudi i kakve bi posledice dugoročno imao.
– Znamo iz drugih istraživanja da su vegetarijanci i vegani u nekoliko aspekata zdraviji od ljudi koji jedu meso. Međutim, nismo ispitivali ishranu sa ograničenim unosom metionina i cisteina kod ljudi, već samo kod miševa, tako da ne možemo sa sigurnošću reći da bi se isti efekat pojavio kod ljudi – ali to je svakako mogućnost – kaže koautor studije Filip Rupert.
BONUS VIDEO
Jesmo li opsednuti preparatima za mršavljenje?
NE PROPUSTITE
