Elem, obilazile smo butike u centru grada, koji su bili puni žena sa istom namerom. Išle smo od jednog do drugog, ali smo se na kraju zadržale u omiljenoj radnji blizu Knez Mihailove ulice. Nosila sam jednu od onih torbi što idu ukoso, preko ramena, sa rajsferšlusom i preklopom odozgo.
Novčanik je bio na dnu, a preko njega sam stavila kokice, koje smo grickale usput, i šešir. Ušle smo u butik i počele da čeprkamo po tezgama. Oko nas uglavnom žene sa istim namerama, svi se guraju i traže svoje brojeve. I dok smo tako nas dve pokušavale da pronađemo košulje u odgovarajućim veličinama, ja sam osetila kako gazim nešto.
Okrenula sam se i podigla vešalicu sa haljinom sa poda, a onda sam ispod nje videla svoj šešir! Istog trenutka pomislila sam na novčanik, iako do tada nisam verovala da neko može da me pokrade usred butika! Usledio je šok!
Od novčanika ni traga, a mene je oblio hladan znoj i došlo mi je da plačem na sav glas! Počele smo da gledamo okolo, dok su mi glavom prolazile reči „ne, nemoguće, to ne može meni da se desi, kakva to osoba treba da budeš da bi krao...“
Niko joj ne veruje: Učiteljica smršala 52 kg bez dijete, uz pomoć samo jedne stvari (FOTO)
Odmah sam prijavila krađu radnicima, a oni su bili u fazonu „to se dešava već par dana, morate da budete pažljivi“. Od novčanika ni traga... Kao i svaki uzoran građanin, u njemu sam imala ličnu kartu, dozvolu, zdravstvenu knjižicu, karticu za bankomat, povlasticu za prevoz... i 5.000 dinara!
Nastavak priče pročitajte na sledećoj strani...
