Za ovaj slučaj nadležni organi saznali su nakon majčine smrti. Uspela je da prevari radnike centra za socijalni rad, kao i policiju. Zbog svoje opsesije oduzela je normalno detinjstvo svojoj deci, ali su oni našli pravi put.
Marko (30) i Marijana Stanković (28), detinjstvo su proveli zatočeni u četiri zida, jer ih je majka zatvorila u kući u Požarevcu. Zbog straha da će joj neko oteti sina i ćerku, godinama je svakodnevno stajala pored prozora i vrata pregrađenih daskama da ih s ulice niko ne vidi i da sami ne mogu da izađu.
Posle njene smrti 2010. godine ceo slučaj otkriven, a Marko i Marijana su uspeli vanredno da završe osnovnu školu.
Kad je došlo vreme za školu, komšijama je govorila da su na školovanju u Crnoj Gori, pa im je bilo zabranjeno da se smeju i glasno pričaju kako ih neko ne bi otkrio. Govorila im je da ne smeju, kada su u dvorištu, jer će da ih ukradu i prodaju njihove organe.
Kada je došlo vreme za vojsku, razdvojila ih je i Marka zatvorila u šupu.
"Sestra mi je donosila da jedem. Izlazili smo napolje sa njom kada bismo se navodno nakon šest meseci vratili za raspust iz Crne Gore. Tada smo lagali kako redovno idemo u školu" priča Marko, čija je baka sve vreme znala za nedela svoje ćerke, ali ju je bilo sramota da o tome govori.
Stavovi oko majke im se potpuno razlikuju. Naime, Marijana majci ne zamera, "da je bila normalna ne bi to uradila, a i majka mi je, ne mogu da joj zamerim," navodi ona, dok brat ne oprašta.
Njeni ciljevi bili su da završi medicinsku školu i da sa sadašnjim dečkom osnuje porodicu, planira jedno dete, dok Marko želi više dece, kako bi presekao sve ono što je majka započela i da svojojj deci pruži ono što je njima bila uskraćeno.
"To nije nikakva laž, to mogu da potvrde svih 1.700 zatvorenika u Zabeli. Njih je majka zatvorila i mi smo osetili kao da su bili sa nama tamo", kaže Bajram Demirović.
Godine patnje i boli zbog uskraćenog detinjstva, ipak su ostavili iza sebe i danas se za njih može reći da su puni entuzijazma i volje za životom.
NE PROPUSTITE
