OVO JE TAJNA KLIKBEJT NASLOVA: Nećete verovati ZAŠTO ste kliknuli BAŠ na ovaj članak!

Koliko ste puta iznenada shvatili da čitate nešto što vas inače ni najmanje ne zanima samo zato što članak prati naslov-mamac?

Kada je reč o tzv. klikbejt naslovima, koliko god se čitaoci i, verujte nam na reč, sami urednici i novinari zgražavali nad njima, jedno je sigurno: oni daju rezultate.

 

Klikbejt naslovi nisu nastali preko noći. Urednici se oduvek trude da naslovima privuku pažnju, ali oni nikad nisu bili tako otvorena manipulacija. Međutim, iako smo svesni nje, čini se da je nemoguće odoleti i, čak i ako nas ta tema obično ni najmanje ne zanima, iznenada uhvatimo sebe da čitamo vest o Rijaninoj novoj frizuri, odnosno o neobičnoj frizuri kakvu SIGURNO još niste videli, a poznata lepotica ju je pokazala na PRESTIŽNOM događaju. Očigledan mamac, da, ali vrlo, vrlo efikasan.

 

Kako objašnjava profesor marketinga Džona Berger, koji na Univerzitetu u Pensilvaniji izučava socijalni uticaj, u tome značajnu ulogu igraju emocije i njihov efekat na proces donošenja najsitnijih svakodnevnih odluka.

 

Emocionalno uzbuđenje i stepen fizičkog odgovora koji na neku emociju imamo ključni su za to hoćemo li "kliknuti“ kad vidimo naslov-mamac. Recimo, i tuga i bes su negativne emocije, ali bes je moćniji jer je stepen fizičkog odgovora visok.

 

— Pokreće nas, čini da planemo, tera nas na akciju — objašnjava Berger. — Bes, strepnja, humor, uzbuđenje, inspiracija, iznenađenje — sve su to prodorne emocije na koje se klikbejt naslovi oslanjaju.

 

To su potvrdila i brojna istraživanja.

 

Grupa stručnjaka je 2015. kao bazu za svoju studiju, nazvanu „Najnovije vesti: Prvi utisci su važni u onlajn novinarstvu", koristila čak 69.907 naslova koje su objavila četiri medija u 2014. godini. Oni su analizirali polaritet ovih naslova u pogledu sentimenta, odnosno ocenjivali su ih kao pozitivne, negativne i neutralne, nakon čega su utvrdili da najekstremnije pozitivni i najekstremnije negativni naslovi privlače najviše pažnje.

 

Tehnike koje se koriste da se naslov učini ekstremnim su očigledne onoliko koliko je očigledna namera da se manipuliše čitaocem. Njemu se nudi nezaboravan sadržaj, često efektnim hiperbolama i superlativima, a još jedan proveren način da se privuče pažnja je buđenje radoznalosti.

 

Američki ekonomista Džordž Lovenstajn razvio je devedesetih godina prošlog veka teoriju o "pukotini u informaciji“, po kojoj svaki put kada se pojavi praznina između onoga što znamo i onoga što ne znamo dođe do emocionalnih posledica.

 

— Takve pukotine izazivaju osećaj uskraćenosti koji je označen kao radoznalost — istakao je ovaj profesor Univerziteta Karnegi Melon. — Radoznala osoba je motivisana da stekne informaciju koja nedostaje kako bi smanjila ili eleminisala taj osećaj uskraćenosti.

 

Drugim rečima, nije nam prijatno da nešto ne znamo.

 

Zato ne možemo da dopustimo da "nemamo pojma šta ovaj napitak može da uradi za naše zdravlje" ili da "nemamo predstavu šta se dogodilo nakon što je dečak pronašao žabu".

 

Još jedna bitna stvar u priči o mamcima za "klikove" je dopamin, hemijska supstanca koja deluje i kao neurotransmiter i kao hormon i koja ima važnu ulogu u ljudskoj motivaciji da spoznaje svet oko sebe. Iako je ključan za osećaj zadovoljstva, dopamin ima mnogo funkcija, a novija istraživanja pokazala su da on upravlja ponašanjem više kroz žudnju, odnosno kroz iščekivanje nekog zadovoljstva pre nego što prati samo zadovoljstvo. On stvara svrab koji pokreće češanje, drugim rečima. U ovom konkretnom slučaju, dopamin nas tera da utolimo žeđ za (sa)znanjem tako što ćemo zagristi mamac i pročitati šta to "nikad ranije nismo videli" i "nikad ne bismo pogodili". To nam ne pruža ogromno zadovoljstvo, ali daje izvesno olakšanje.

 

Ipak, kako je moguće da nas klikbejt naslovi uspešno varaju iz dana u dan iako smo to doživeli već na desetine, stotine, hiljade puta? Istraživanja su pokazala da su ljudi u stanju da trpe mnogo razočarenja sve dok povremeno dobiju ono što su očekivali. Čak i klikbejt naslovi nekad kriju stvarno zanimljive i iznenađujuće priče i to je sasvim dovoljno da i dalje "klikćemo" i kad je malo verovatno da nas iza naslova čeka nešto neverovatno, neočekivano i neponovljivo, kako nam je obećano.

 

Ne treba zanemariti ni strah da ćemo nešto propustiti, koji se obično naziva FOMO (eng. fear of missing out) i koji je zahvaljujući društvenim mrežama dostigao neslućene razmere. Ovaj fenomen prvi put je ustanovljen 1996. godine, ali danas je uočljiviji nego ikada. Milioni ljudi širom sveta su maltene neprestano na društvenim mrežama, upleteni u jednu uzajamnu petlju u kojoj nas povremeno zapljuskuju talasi dopamina kada konačno naiđemo na "mim" koji su svi koje poznajemo videli ili proveravamo notifikacije. Psiholozi se sve više interesuju za FOMO, tako da ćemo u budućnosti sigurno imati mnoštvo zanimljivih studija na ovu temu.

 

To je sve, međutim, samo delić priče o klikbejt naslovima. Godine prolaze, a oni opstaju, modifikuju se i sve je jasnije da ćemo ih čitati još dugo, ko zna još u kakvom obliku. Na nama je samo da pokušamo da odolimo ili da se ipak prepustimo i pročitamo članak o tehnici za negu kose koja je toliko jednostavna da nećemo moći da poverujemo svojim očima.