Život i put Zorana Modlija krenuo je iz Zemuna, a kasnije je mnoge dobre i važne stvari podario upravo beograđanima. Seća se da je puno vremena, kao dečak, provodio sam i da se tako navikao na samoću i zavoleo je. Ti trenuci su i danas dragoceni jer u njima radi i stvara, i tada je najkoncentrisaniji. Majka, koja ga je sama odgajala , često je morala da radi prekovremeno. Kaže da ga je naučila i marljivom radu.
Otac je veoma rano otišao od njih. Nije se slagao sa majkom ali ona Zoranu nikada nije ružno pričala o ocu. Ipak, potražio ga je kada je imao nešto više od dvadeset godina i već bio poznat u Srbiji. Sreli su se. Otac je živeo sa drugom ženom. Zoran mu nikada nije zamerao, i nije imao šta da mu oprosti. Čak je, nakon smrti oca , ostao u lepim odnosima sa njegovom tadašnjom suprugom i kćerkom, Zoranovom polusestrom.
Kaže da ga je radoznalost vodila u životu, a ne hrabrost . Smatra da su usponi i padovi čak i prihvatljiva i dobra stanja jer nam nakon prevazilaženja bola život izgleda lepši i sjajniji.
Životne izazove, Zoran Modli, posmatra kao neku vrstu savladavanja lekcija, učenja, veština. Baš kao i u letenju. Ne ide odmah sve glatko, ali se nauči a svaki novi dan , novi je početak. Ipak, smatra, da postoje ljudi koji nikada ne uspeju da „progledaju“ i da posmatraju život vedrim očima. Smatra da čak i kada se situacija čini bezizlaznom dobro je imati pozitivan stav i videti stvari pomalo „ružičasto“.
Kaže da se jedino boji „budala“ i da ih uvek možemo prepoznati. Neko vreme , ponekad, uspeju da se prikriju ali stvarnost uvek pronađe put do nas.
Aleksandri Simić iskreno i sa prepoznatljivim šarmom rekao je da kada se ujutru probudi najčešće pomisli na mleko, da je za njega smeh lek, a strah otrov. Sa svojim iskustvom danas kaže kao i Benini „Život je lep“, a njegova ljubav je sve što vidi u jednom trenutku.
Emisiju možete pogledati na TV Naša premijerno u nedelju 5 juna u 17h , i u repriznim terminima u sredu 8 juna od 13h i u petak 10 juna od 23h.
