icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

otvoreno o mnogim temama

Dragan Vujić Vujke u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić

Podeli:

Za koje blagodeti života je zahvalan svojim roditeljima , kako je skupio snagu i odigrao premijeru predstave Cigani lete u nebo u danu kada mu je otac napustio ovaj svet, može li da oprosti prijateljima koji su ga povredili, da li jedna strana uvek voli, a druga dopušta da bude voljena i koje snove danas sanja u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić odgovara glumac, prvak pozorišta na Terazijama, Dragan Vujić Vujke.
foto: Fabrika Fotografa
foto: Fabrika Fotografa
Sećanja na prve dane na uglu ulica Tadeuša Košćuškog i Solunske čine se lepa. Sedmoro ih je živelo u tom stanu, a mali Vujke voleo je da mašta i sanja, izmišljao svoje dečije igre, družio se sa decom sa Dorćola, voleo gužvu i ljude ali i svoje trenutke samoće. Takav je, kaže, i danas.

Voleo je da bude vozač autobusa na liniji 24, igrao se toga. Ulazio u uloge od malena, a onda dva puta za redom ne uspeva da upiše FDU u Beogradu i odlazi u Novi Sad gde, ponovo uz pomoć svoje mašte, uspeva da opčini prof. Radeta Markovića i tako kreće svoje prve glumačke korake.

Studentski dani nisu uvek bili laki ali je neizmerno zahvalan odricanju svojih roditelja i pomoći koju su mu pružali tokom učenja glume u drugom gradu.
Glumački zadaci ponekad su se činili nemogućim jer je život iskušavao njegove granice.

Toga jutra, oko 7 sati zazvonio je telefon. Znao sam šta ću čuti. Moj otac je preminuo. Bio je 17 decembar 1988. godine. U tom trenutku dva su pitanja u glavi. Kako saopštiti majci i kako odigrati premijeru mjuzikla "Cigani lete u nebo". Zbog njegove i majčine žrtve za mene, zbog posla do koga sam jako teško došao odlučio sam da igram premijeru. Za njega, za mog Ivana. Peti red, parter desno, prvo sedište bilo je te večeri prazno. To sam jedino tražio, a sav svoj bes i nepravdu koju sam osećao pretočio sam u udarce bičem koji je bio deo moje uloge. Taj trenutak pamtim kao saznanje da moram da sazrim i da je odgovornost života na meni“, iskreno govori Vujke.


Neki ljudi, prijatelji, nisu se ponašali baš najlepše i ta prijateljstva je završavao mada kaže da ne isključuje mogućnost ponovnog susretanja.
 
foto: Fabrika Fotografa
Gluma je za njega vazduh koji diše i bez scene ne može. Što se više posvećivao pozorištu i glumi , utoliko je manje bio okrenut privatnom životu. Kapaciteta za ljubav ima na pretek i smatra, u šaljivom tonu, da nikad nije kasno da se ljubi strasno.

Danas je životu zahvalan zato što živi i radi posao koji voli,ima prijatelje zbog kojih je naizmerno srećan, zadovoljan i počastvovan. Raduje se, kaže, svakoj sekundi života. Kada ima problem, nastoji da ga reši. Ako pak ne uspe onda se konsultuje, a ako ni to ne sredi situaciju on onda piše ili pati. Ljudima uglavnom prašta i bude mu žao ako je jako burno reagovao. Za njega je sreća kada je srećan, a u ljubavi sebe još uvek daje do kraja.

Emisija se premijerno emituje na TV Naša u nedelju 29. maja u 17h , i u repriznim terminima u sredu 1. juna u 13h i u petak 3. juna u 23h.
 

Inicijalizacija u toku...