Pišem ti još jedno pismo neznajući kad će ti doći u ruke. Prošlo je sedam meseci, a jako mi nedostaješ čemu svedoče: proleće što cveta, vruće leto i osušeno jesenje lišće . Nisam ljuta na tebe, mogu samo pretpostaviti u kakvim uslovima živiš. Ali kad bih makar primila koju vest od tebe. Spremna sam od tebe da dobijem makar tačku mastila, saglasna na sve što su dotakle tvoje ruke. Kurt Sejite, moj ljubljeni, prema tebi gajim beskrajnu ljubav. Sve su moje molitve za tebe.
