U dvorištu, dok su drugi spavali, Kristina Spremo i Jelena Arsić vodile su ženske razgovore.
- Kako si se upoznala sa Tikom? Gde? – pitala je Kristina.
- Na jednom mestu, gde sam ja radila, a on je dolazio kod svog prijatelja.
- Kako ti se činio taj prvi susret? –pitala je Kristina.
Jelena se nasmejala i počela da priča:
- Pomislila sam kakav seljak! Bio je u nekom šortsu, ali je imao baletske noge, mislim lepe noge. Nosio je neke bele baletanke.
- Nisi razmišljala o godinama, ipak je on od tebe stariji!? – komentarisala je Kristina.
- Ne, bila sam klinka. Tad mi je sve bilo fuj. Čas mi se bio seljak, čas mi se dopao. Malo smo razgovarali, rekla sam drugarici, poznajem ga sa televizije. Moja drugarica se zabavljala sa njegovim drugom, koji je bio još stariji. Treća drugarica mi je rekla:on je odličan tip, razveden je, ima dve ćerke. Posle se ispostavilo da nije bilo tako! Mene grize savest za mnogo toga, ali ja sam svoje greške dobro platila. I danas često razmišljam, da li je moglo drugačije, ali ljubav je bila neumoljiva. Od sudbine nisam mogla da pobegnem.
- Kako si znala da je on pravi?
- Odmah. To je bilo kao lepak! Dodir, miris kože. Sve je bilo baš to.
- Ne treba da te grize savest, i ja sam mojoj mami rekla. Da nije ona, bila bi neka druga. On je rešio da to više njemu ne odgovara i to je to – rekla je Kristina.
- Znam. Ali, toliko smo imali prepreka, a kad imaš prepreke, ne možeš a da ne uspeš. Borili smo se. I, znaš, za sve što sam rekla nikad, dogodilo mi se. I ovakva moja ljubav, i ulazak u rijaliti. Nikad nemoj reći – nikad.
- Da, naravno – rekla je Kristina.
– Jesi li sada srećna?
- Veoma sam srećna! Baš sam srećna. Prošla su sva iskušenja, svađe, pomirenja, padovi, usponi... Ostali smo zajedno, samo je naša ljubav promenila razne oblike.
- Ja li te je menjao? –pitala je Kristina.
- Jeste. Oboje smo se menjali. Prve dve godine sam samo ćutala. Ništa nisam govorila. Ali, sam ga slušala. On je iz mene izvukao ono najbolje. Da nije njega, bila bih ružno pače. Ko zna šta bi bilo sa ružnim pačetom? Ovako sam napravila karijeru, zatvorio mi se krug. I čini mi se da tek sada možemo da počnemo još jedan život. Prošli smo sve faze, sve znamo. Još jedan život bi nam bio moguć. Pričaćemo kad izađemo, ovde mnogo stvari ne može da se kaže. Bitno je da je sudbina uticala da život bude baš kako treba. Od sudbine se ne može pobeći.
Kasnije, u krevetu, Jelena je jako zagrlila Tiku, stegla ga je i tako su zaspali.
