„Tamo daleko, na Ostrvu spasa“ Jelene Popadić Sumić je melodrama, koja se događa na Krfu 1916. godine. Drama se bavi ljubavnim trouglom između srpskog vojnika, doktora (koji mu je spasao život) i doktorove žene, ali i neizbrisivim tragom koji su srpski vojnici ostavili na ostrvu Krf tokom svog oporavka, nakon albanske golgote.
Priča o nastanku ovog komada je neobična. „U ruke mi je dospela drama “Imam pravo” grčkog pisca Kostasa Asimakopulosa, a to je, koliko mi je poznato, prva svetska drama koja se događa na Krfu 1916. godine u vreme boravka srpske vojske. I ta drama mi je poslužila kao povod, kao inspiracija, da napišem svoju dramu“, zapisala je autorka. „Postoje različita objašnjenja zašto je period najvećeg stradanja i najveće slave Srbije, period Prvog svetskog rata, zapostavljen, kako u znanju naroda i zvaničnoj istoriji, tako i u umetnosti... Mnoge kasnije bitke i ratovi dobile su mnogo značajnije mesto od Velikog rata. Ne samo da je nepravedno, nego je i neobično, jer ovaj period srpske istorije u sebi ima i herojsku slavu, i slavnu smrt, i ljudske sudbine, i vaskrsnuće jednog potpuno uništenog naroda“, smatra Popadić Sumić.
Spisateljicu je zaintrigirala tema. „Istražujući period i događanja, došla sam do zanimljivih sudbina... Došla sam do informacija o velikim ljubavima u vreme najveće svetske mržnje, došla sam do simbolike Krfa ovekovečene u mitu o Odiseju, koji je na povratku iz Trojanskog rata, posle lutanja, stradanja i brodoloma, upravo na Krfu obnovio svoje snage. Došla sam do toga da ni u vreme najvećeg straha i stradanja, ljudi nisu prestali da sanjaju, nisu izgubili veru u ljubav. I došla sam, po ko zna koji put, do toga da su to jedine večne kategorije“, zaključuje autorka.
Danas je ovakva priča zapravo veoma angažovana. Reditelj Vladimir Popadić u eksplikaciji beleži: „Patriotizam i osećaj nacionalnog ponosa su decenijama toliko estradizovani i zloupotrebljavani, da su „čuvari“ srpskog identiteta postali: primitivci, huligani, klero-fašisti, ratni zločinci i kriminalci. (...) Ova predstava nas vraća u vreme kada smo bili hrabri, romantični, disciplinovani, iskreni, časni, u vreme kad smo voleli Srbiju beskrajno i bezinteresno“.
Scenograf predstave je Nikola Nikolić, kostimograf Jelena Nikolić Vanović, kompozitor Vasilije Savić, a uloge tumače: Miloš Đurović, Nebojša Vranić, Marija Vidaković, Bojan Veljović i Marija Gašić.
Premijera predstave je 7. marta 2017. godine na Sceni „Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.
