Žaba je priča o svima nama, ljudima današnjeg vremena, dobu nerazumevanja i usamljenosti i potrage za ljubavlju i smislom. Predstava na gotovo hirurški način dijagnostikuje vreme u kojem živimo. Ona donosi likove koji se ne snalaze u tranzicijskom vremenu i dobu promenjenih vrednosti. Tekst se bavi problemima današnjeg vremena koji su isti ili slični u BiH, Hrvatskoj ili Srbiji. To je prvenstveno problem nepostojanja komunikacije i nemogućnosti da čujemo tuđe mišljenje. Ovaj tekst ima jednu sjajnu tezu, a to je da uvek u svemu tražimo krivca, propuštajući da sami napravimo bitne promene u svojim životima. Zbog stvari, poput pitanja loših života i situacije u kojoj živimo, u stalnoj smo potrazi za krivcima, pa ih nalazimo u vlasti, u sistemu, direktoru firme, šefu, poslovođi, treneru, selektoru, umesto da se za sebe sami izborimo. Moramo se umešati u sopstvene sudbine, umesto što nad njima samo žalimo. Odiše optimizmom i verom da sami možemo da promenimo svoje živote sopstvenim angažmanom, ne očekujući pravnu državu i ne okrivljujući društvo za loše živote.
Žaba je tekst autora mlađe generacije Dubravka Mihanovića iz Zagreba, koji je za ovaj dramski tekst višestruko nagrađivan - osvojio je i nagradu Marin Držić za najbolji dramski tekst na 14. Marulićevim danima, održanim 2004. godine.
U predstavi igraju Emir Hadžihafizbegović, Mirsad Tuka, Moamer Kasumović i Aleksandar Seksan.
Kostimografiju i scenografiju uradila je Vanja Popović.
