.JPG)
Vesnu Stanković
Mene iskreno čudi da se pre mene neka glumica nije odlučila da joj opet, u pozorištu, udahne život. Pred njenim životnim delima, čovek može samo da zanemi, pun poštovanja i divljenja - Vesna Stanković
Milunkin životni put je ipak izuzetak. Veoma mali broj žena je u tom periodu stupio u otvorenu borbu, izašavši iz klišea majke i supruge koje čuvaju kućno ognjište, dok se muškarci bore protiv neprijatelja.
U poslednje vreme se više autora bavilo Prvim svetskim ratom, tako da su oni posebne odeljke posvećivali ženama. Na centralnom mestu je priča o Milunki. Ima tu i više novinskih članaka, intervjua sa njom, tako da sam ja imala i više materijala nego što može da stane u jednu pozorišnu predstavu. Zapravo je problem bio čega se moram odreći, zbog poštovanja dužine predstave.
Nikad nisam imala svoj proces uživljavanja u neki lik. Ja drugačije postavljam stvari. Pokušam da sagledam sve iz njenog ugla: kako ona drži kičmu, kako sedi, kako diše, ritam govora, prizma kroz koju ona posmatra sebe i sve oko sebe, pustim nju da govori kroz mene. Eto, ja sam kao neki medijum. Najveći problem mi je bio kada sam igrala za njen rođendan, 28. juna u Jošaničkoj Banji, ona je rođena u selu na nekoliko kilometara odatle. U prvom redu su sedeli njeni unuci, koji su je dobro poznavali. Uvek je mnogo teže igrati nekog ko nije fiktivan lik, nego svi znaju kako je izgledao, govorio, disao...
Svaka priča može imati mnogo krajeva. Mi uglavnom sami biramo krajeve za svoje životne priče. Ona je izabrala. Mogla je da bira da živi u Francuskoj, sa velikom penzijom, poštovana i situirana, ali je ona isuviše volela svoju zemlju, čak i kad je ona gruba i škrta prema njoj. Da je rođena par decenija kasnije i bila učesnica Drugog svetskog rata, verovatno bi joj u večernjoj školi dodelili fakultetsku diplomu, doktorat, čin generala, mesto predsednice AFŽ-a i u predsedništvu zemlje, a ona je provela život kao čistačica, servirka, švalja i veliki čovek -
