Na osnovu dela Ženidba i udadba čuvenog srpskog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića (1806-1856) istoimeni mjuzikl Pozorišta na Terazijama režira Vladimir Lazić, a glume i pevaju Duško Radović, Ljiljana Stjepanović, Mina Lazarević, Ivan Jevtović, Miroljub Turajlija, Elizabeta Đorevska, Milan Milosavljević, Valentina Pavličić, Vesna Paštrović i Ana Simić. Koreografiju je postavila Milica Cerović, kostimograf je Snežana Šimić, a scenograf Dragan Lazić.
- Oduvek mi je bila želja da radim mjuzikl! Do sada sam radio muziku za predstave, filmove, televiziju i reklame, radio sam i za jedan kabare, ali mjuzikl do sada nisam imao priliku da radim - kaže Bajaga.
Dramaturg Željko Mijanović je Sterijino pisanje puno lokalnih arhaičnih izraza odlično pretočio u songove, tako da je Bajaga imao samo neke manje intervencije na tekstovima više ako se potrefi da treba neka reč koja bi se bolje pevala, a znači isto.
- Neki prijatelji su mi rekli da Željkovi songovi zvuče kao da sam ih ja pisao. Neverovatno koliko su nam se poklopili senzibiliteti - naglašava Bajaga.
U ostvarivanju zamišljenih muzičkih ideja pomagali su gitarista Bajage i Instruktora Marko Nježić-Kića i gitarista Apsolutno romantično Zoran Alvirović-Kina, a Bajaga posebno ističe svog starog saradnika iz Instruktora klavijaturiste Saše Loknera, koji je bio zadužen za aranžmane i orkestraciju.
-Bez njega ne bih ni počeo ovo da radim, jer je daleko više iskustava imao od mene u ovakvom poslu. Radio je za pozorište Boško Buha nekoliko dečijih mjuzikla i daleko bolje shvata tu formu. Nemam problem kad su pesme u pitanju, ali kad je u pitanju sama forma mjuzikla i pozorišni način razmišljanja, tu mi je Loki puno pomogao - ističe Bajaga.
Muzika Ženidbe i udadbe u duhu je vremena i mesta radnje, Vojvodine 19. veka, i Bajaga je opisuje uslovno kao novokomponovanu starogradsku muziku, primernu mjuziklu kao formi, sa ponešto kabaretskog zvuka i uticaja rumunske, mađarske, srpske, ciganske, bunjevačke muzike, a iz daljine i možda ruske i ukrajinske.
- Nije teško raditi epohu kad je Vojvodina u pitanju, svi je znamo kao prostor različitih kultura, i to je nešto što može da ispiriše. Trudio sam se najviše da iskoristim žičane instrumente, gitare i tambure, i nisam namerno stavljao violine i trubače. Trudio sam se da komponujem u duhu tradicije, ali nisam koristio neke poznate teme - kaže Bajaga.
Ako bi morao da izdvoji bar jednu pesmu koja najbolje predstavlja duh Ženidbe i udadbe, ali koja se istovremeno može slušati i van konteksta tog mjuzikla, Bajaga se opredeljuje za Mladost, i ističe da je to njegov omaž jednom velikom kantautoru - Arsenu Dediću.
