Druga sezona Bisera pokazala je da je ovaj vid promocije neizvedenih dela mladih i talentovanih autora, odličan način da se domaći tekstovi nametnu i afirmišu i, što je najvažnije, dopadnu publici i onima koji odlučuju o tome šta će se naći na sceni. Veliku pomoć u ovom poslu sve vreme pruža nam opština Stari grad, ali i afirmisani glumci i reditelji koji svojim imenom staju iza kolega koji tek dolaze.
Sve se nekako preživi osim smrti sarajevske spisateljice Ljubice Ostojić drama u kojoj je glavni lik savremeno doba, sadašnji socijalno-politički trenutak u životu jedne sarajevske porodice. Popularna kultura bivše Jugoslavije i njenih post-ratnih država-naslednica uvek je, u TV-serijama, filmovima, negovala kult porodice, prikazujući je najčešće kao veselu družinu koja uprkos svim problemima i nedaćama vremena u kom živi uspeva da se izbori za bolje sutra.
Ljubica Ostojić poigrava se sa simbolima ovakvog miljea, njenim tekstom provejava duhovita i setna pohvala pravim porodičnim vrednostima ali spisateljica takođe i raskrinkava ovaj po automatizmu optimističan svet, u kom se stalno neko svađa, miri, dovikuje iz susednih soba, pravi ručak i žali na skupoću. Ispod te nepresušne energije, koja je u biti očajnička borba sa bujicom života, krije se lament nad istim tim životima koji ili nemaju šansu da se ikad više poprave ili svojim putem ka sreći moraju proći jako uskom i neizvesnom kapijom.
Tako nam Ljubica pokazuje život nezaposlenog veterana iz ratova devedesetih čija egzistencija više nema nikakve šanse za boljitkom, mlade ljude koji u besperspektivnosti svoje zemlje mogu samo da posegnu za neizvesnom emigracijom, žene koje su izgubile svoje muževe i zato moraju da nauče da žive sa tugom koja nikada neće proći. Ljubica Ostojić slika kompleksnu, potresnu, duhovitu i prepoznatljivu dramsku fresku našeg doba i pri tom poseže za poetičnošću neobično efektnom u postupku skidanja površinskih slojeva realnosti i dolaska do vanvremenskih istina- do onoga što ljude tišti, boli, motiviše, osnažuje, daje im snagu da uprkos pasjem životu nastave dalje...nadajući se, boreći se, putujući....
Posebno je značajno što se prvi put, u okviru programa Biseri iz upravničkih fioka, radi tekstanja su nekoga ko nije iz Srbije i to upravo tekst Ljubice Ostojić, legendarne bosansko-hercegovačke dramske spisteljice, profesorka na sarajevskom Akademiji scenskih umjetnosti. Režije se prihvatila poznata beogradska rediteljka Anja Suša koja već nizom svojih režija, kroz autentičan umetnički izraz, postavlja najteža pitanja o stvarnosti u kojoj živimo i načinu na koji tu i takvu stvarnost određuje naša recentna i burna istorija.
