Magija Alhambre ponovo na pozorišnim daskama: Balet "Krvava svadba - Bolero" uskoro u "Madleniaumu"

Legendarno delo znamentiog špasnkog pisca Frederika Garsije Lorke će se posle tri godine vratiti na scenu, uz koreografiju Krunislava Simića.

Dodajte Glossy u vaš Google izbor

Drama "Krvava svadba" Federika Garsije Lorke inspirisala je koreografa Krunislava Simića da napravi celovečernji balet u dva dela, u kome je vešto spojio muziku Španije i Lorkine likove, kreirajući balet nabijen emocijom, čežnjom i strastima.

Simić je uspeo da "dočara strasnu cigansku noć Alhambre, koja je najromantičniji deo Granade, sa mesečinom i bodežima, sa topotom konja i Lorkinim stihovima. Tugu i samoću u pokrete je znao da prenese Simić, upredajući ih (igrače) u neobuzdane vratolomne španske ritmove koji se probijaju kroz setu, uspostavljajući figure u vazduhu koje prkose zemljinoj teži", napisala je Gordana Krajačić posle premijernog izvođenja 2015. godine.

Žena i ženska duša u centru su baletske igre koja se razvejava na muzici najvećih španskih kompozitora i onih koji su se nadahnjivali španskim folklorom (Hoakin Rodrigo, Emilio de Diego, Manuel de Falja, Moris Ravel).

 

U "Boleru", čuvenom Ravelovom delu, orgijastičnom i čulnom, strast polako zauzima devičanske prostore narastajući do kulminacije u snažnim i strašću nabijenim prostorima čovekove seksualnosti. Jedan od najvećih orkestratora svih vremena koncipirao je svoje delo za veliki simfonijski orkestar kao orkestarsku etidu, koja narasta od najtiših do najjačih prostora zvuka i zvučnosti. Jedna tema španske igre – bolera, jedini je motiv, ideja, fraza i melodija koja se, prolazeći kroz različite orkestarske grupe i pojedine solističke nastupe, menja u boji, dinamici, registru, kombinacijama instrumenata i grupa ostajući ista.

 

Španski Cigani, lepe Ciganke, sevanje noževa na mesečini, ljubav, ljubomora, patnja i čežnja predstavljaju okvir uzbudljivih događaja izraženih ljudskim telom, akcijom, plesom gradeći baletsko-dramsku prozu visokog naboja.

Priča ispričana uz fantastičnu muziku: Manuela de Falja, velikog španskog kompozitora iz prve polovine 20. veka, poznatog po delu "Noći u španskim vrtovima", koja je natopljena mirisima, dahom, strašću i jakim emocijama španskih ljudi, pejzaža, zemlje, folklora; zatim Hoakina Rodriga, koji je stekao svetsku slavu brojnim kompozicijama za gitaru, a njegov "Concerto d’ Aranhuez", koncert za gitaru i orkestar, jedna je od najizvođenijih i najpopularnijih kompozicija 20. veka; spoj specifične španske izvorne muzike, posebno spoj lirike, nežnosti, ali i virtuoziteta, krase ovo izuzetno delo i najizad Emilia de Diega poznatog filmskog stvaraoca i kompozitora, autora mnogih popularnih filmskih tema.

 

Drama "Krvava svadba", znamenitog španskog književnika Federika Garsije Lorke, svojom gustom i nabijenom atmosferom gotovo da se sama pretvara u muziku i pokret. Taj izazov upućen telu, kod Lorke je neprestan i pretvara pokret u sliku, stanje, da bi se stvorila punoća strasti i ostrašćenosti, koja će se opet preobratiti u akciju u telu, sapetom trpljenjem, sputavanjem i zatomljenim erosom, izbiće kao prosvetljenje i pročišćenje duše. U jednom trenutku realizam, koji do tada vlada tragedijom, slama se i nestaje da bi ustupio mesto baletskoj fantaziji. Između prividnog mrtvila i naglih raskošnih događaja, potpuno iznenađujućih zatvaranja i otvaranja događaja, razapeta je baletsko-dramska proza o ženi i ženinoj duši u njoj.

Devičanska čežnja pobuđuje čuvstvo, poistovećuje se sa duhovnim i približava božanskom. Prenoseći se u prostor realnog, mada se sasvim ne izjednačava sa njim, ljubav postaje deo kosmosa, deo večnosti. Iluzija susreta sa voljenim je vrhunski trenutak ovenčan beskonačnošću: miri suprotnosti, premošćuje ponore i stvara simfoniju jedinstva. Prediskustveni i posleiskustveni devičanski i anđeoski prostor. Uzvišenost lepote, koju u sebi nosi, strastna je, a opet i oduhovljena. "Bolero" ponire u suštastvenost ljudskog erosa, sugerišući da je ona najlepši dar, najveća sila i najveća dragocenost. Ona sama je neograničena i svemoćna", kaže za svoja dva baletska dela Krunislav Simić.

Krunislav Simić potpisuje libreto, koreografiju, režiju, scenografiju i izbor muzike, uz saradnike: kostimografa Ružicu Ristić, dizajnera svetla Srđana Jovanovića i asistenta koreografa Gordanu Simić.

 

Balet izvode najbolji igrači naše baletske scene: Ana Pavlović, Jovan Veselinović, Igor Pastor, Nada Stamatović, Gordana Simić, Milan Rus. U drugom delu, pod nazivom "Bolero", igraju Milan Rus kao "Muškarac" i Brankica Mandić kao "Žena". Učestvuje i baletski ansambl: Jovica Begojev, Tejlor Klov, Miloš Živanović, Nikola Bjanko, Miloš Marijan, Tijana Šebez, Jovana Nestorovska, Dejana Zlatanovski, Tatjana Tatić i Ada Raspor.

 

Premijera obnove je 16. novembra u 19:30 na velikoj sceni "Madleniauma", dok je preriza 29. novembra u 19:30.