Krcata sala još pre prvog rifa bila je jasan nagoveštaj da sledi, emotivno i energetski, barem jednako moćan doživljaj kao prošle godine na istom mestu, kada je bend obeležavao drugačiji jubilej – 35 godina postojanja.
Frontmen Srđan Gojković Gile objasnio je proteklih dana, najavljujući ovaj događaj, kakav će biti koncept atipičnog koncerta. Za svaki slučaj, ponovio je to i na bini, pre nego što se začula uvodna „Hajde, bejbe, daj da vidim sad“:
-Dobro veče, braćo i sestre. Sada ćemo prvo da odsviramo razne pesme, od „Električnog orgazma“, naravno, onda ćemo da napravimo jednu pauzu, a posle toga, treći čin je „Distorzija“.
Bend je postepeno zagrevao fanove mešajući novotalasne poslastice za zaljubljenike rane faze („Vi“), odabrano iz novijeg perioda („Pokaži mi kakav je tvoj grad“, „Ti to možeš“, „Bio sam loš“, „Bliži suncu“) i najznačajnije momente iz devedesetih („Seks, droga, nasilje i strah“, „Da si tako jaka“, „Spojimo se sad“).
Upravo u tom periodu prvo iznenađenje beše čuvena tema iz filma „Crni bombarder“ – „Hodam sad kao zombi“. Mnogima koji su u sali videli Anicu Dobru bilo je tad žao što je ona u tom momentu bila u loži „Amerikane“, a ne na bini, međutim, iznenađenje je usledilo posle nekoliko pesama.
Glumica se pridružila bendu na bini u drugoj čuvenoj „crnobombarderskoj“ temi – „Svečane bele košulje“. Ispraćena frenetičnim ovacijama, ispoljila je sebi svojstvenu energiju i dala sjajan pečat slavljeničkom koncertu.
Usledila je planirana petnaestominutna pauza, ne bi li se, od prethodnog dela koncerta, „fizički odvojio“ album „Distorzija“. Odsviran od početka do kraja, redosledom kao na ploči, ponudio je standardne koncertne favorite Orgazma kao što su uvodni „Vudu bluz“, „Debela devojka“ posvećena Sonji Savić, „Kapetan Esid“... Jedan od njih, „Ja sam težak kao konj“ je Gojković očekivano duhovito najavio sa: „A sad naš novi hit“.
Verni fanovi Orgazma imali su priliku da uživaju i u pesmama koje su retko ili nikad u repertoaru, poput „Svaka nova noć“, mnogima omiljene „Ša la la“, rokabilija „Vidim svoj lik“, uz najveći koncertni raritet – Horor bugi“. Za instrumentalnu zezalicu su, ovoga puta, bili zaduženi Ljuba Đukić i Švaba.
Kad se „Distorzija“ izvrtela, na nju se, logično, naslonio naredni singl – čuvena obrada Stonsa „Bejbe, ti nisi tu“, a onda i „Igra rokenrol cela Jugoslavija“. Ubrzo se, posle „Kako bubanj kaže“, bend povukao sa scene, ali je bilo poprilično jasno da sledi bis u novotalasnom ruhu, sa Ljubom Đukićem u značajnoj ulozi pred mikrofonom.
Orgazam je, vraćajući nas u rane osamdesete, nanizao „Konobara“, „Krokodile“, „Nebo“ i „Zlatnog papagaja“, furiozno završivši, posle dva i po sata bespoštedne svirke, koncertno obeležavanje još jednog vrednog jubileja u svojoj karijeri. „Distorzija“, od mnogih uvrštena kao jedan od najboljih i najznačajnijih albuma ne samo u opusu Električnog orgazma, već, generalno, kada je jugoslovenski rokenrol u pitanju, svakako je zaslužila ovakvu počast.
