Nakon poročnih hitova kao što su Sjeo sam za švedski sto i B.J. Blues sa prvenca, Pejaković je svoj osoben autorski izraz nastavio sa pesmama poput Haljinice boje lila i Eto, udade se ti za konja na podjednako izazovnom drugom albumu Kolja (2009). Tek nakon romantično intoniranog i pročišćujućeg trećeg albuma Grobovlasnici (2013), Kolja je osetio da je vreme da se sa svojim bendom susretne uživo sa publikom - Pejakovićev prvi koncert u karijeri uspešno se odigrao 21. marta 2015. godine u ispunjenom beogradskom Domu sindikata.
- Grobovlasnici su sve ljudi koji su bili okosnica, stub muzike koju smo radili godinama i jedna respektabilna ekipa sa kojom je čast svirati i biti na sceni - objašnjava Pejaković.
- Voja (Aralica) je genijalno producirao i svirao na pločama. Nanjušio je da tu nešto ima, i te 1997. odveo me u studio. Bubanj Dekija Momčilovića je snažno obeležio zvuk na prvom albumu i učestvovao je na svim albumima do sada. Jedan redak svirački dar. Takođe, stalni saradnik i duša ovog novog zvuka Grobovlasnika je klavijaturista Ivan Aleksijević-Pančevac. Svetski kvalitet, izuzetan talenat, srećan sam što sviram sa njim. Basista Nikola Usanović i Dado Gajićna akustičnoj gitari postali nezamenljivi deo benda, prvo kao ljubitelji tog zvuka, a onda i kao izvanredni svirači, majstori svog zanata - opisuje Kolja Grobovlasnike.
Kako bi Pejaković opisao muziku koju svira sa Grobovlasnicima?
- Kako god okreneš, to je bluz.
